VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupciVideoKolumneNagradeKalendar

Šta nam skrivena prošlost čovečanstva može reći o našoj budućnosti? Intervju sa Grejemom Henkokom

Grejema Henkoka verovatno prepoznajete kao autora svetskih bestselera poput „Tragovi bogova“ ili zabranjenog TED govora „War on Consciousness“ – morate da ga pogledate, ako već niste. Osim toga što su njegovi govori, prezentacije i knjige dosegli milionsku publiku, Henkok se u februaru 2015. našao na 30. mestu Votkins liste „100 duhovno najuticajnijih živih ljudi.“

Foto: [Cpt.Muji] - Own work / CC BY 3.0 / Wikimedia commons
 
Poslušajte ovaj intervju ako želite da otkrijete zašto. Henkok je elokventan, jasan, strastven i zamišljen. Za milione njegovih obožavatelja on je moderni, stvarni Indijana Džons, heroj koji se suprotstavlja ludilu društva koje poušava da kontroliše naše pravo da istražujemo svest i da nam zabrani postavljanje teških pitanja o tome ko smo i odakle smo došli. Najvažnije od svega, on je neverovatano skroman i otvoren za komunikaciju sa ljudima. Trudi se da se poveže sa svojim čitaocima i obožavaocima i kaže da bi bez njih bio „apsolutno ništa“, nazivajući ih „najvažnijim ljudima“ u svom svetu.

A opet, drugi, posebno oni iz akademskog i medijskog establišmenta, njegov rad i istraživanja iz oblasti arhitekture, astronomije, geologije, fizike, etnoastronomije i drugih sfera, nazivaju pseudo naukom. Kada smo ga upitali šta misli o tome, odgovorio je:

„Kada počnemo da istražujemo nekonvencionalne ideje koje se ne uklapaju u opšte prihvaćenu paradigmu, neizbežno dolazi do napada na njih. Ono što me je iznenadilo tokom godina je podmukla i nepoštena priroda tih napada. Nikako ne mogu da budem 'pseudo naučnik', pseudo znači lažan, a ja ne mogu da budem lažni naučnik zato što nikada nisam ni tvrdio da sam naučnik… Ja tvrdim da sam novinar. Moj posao je da sakupljam informacije i da to radim na temeljan i detaljan način koristeći se širokim spektrom nauka. To ne znači da sam naučnik, već da sam neko ko piše o nauci. Ja sam pseudo naučnik isto kao što je delfin pseudo riba.“

Šta to čini njegove ideje nekonvencionalnim? Napadaju ga zato što nas njegove ideje teraju da preipsitujemo sve što smo prihvatili da je istina u vezi sa ljudskom istorijom i drevnom istorijom naše civilizacije. Kao što je rekao tokom intervjua: „Sve što su nas naučili o poreklu civilizacije može da bude pogrešno.“



U svojoj neverovatnoj novoj knjizi, „Povratak bogova“, Grejem Henkok iznosi hipotezu da je pre 12.000 godina postojala visoko napredna ljudska civilizacija, period u kom tradicionalna istorijska paradigma ljude predstavlja kao primitivne lovce. Štaviše, on nam daje detaljne dokaze koji govore o kataklizmičnom događaju (kometa koja je udarila u severnoameričke ledene ploče) pre 12.800 godina (pa opet pre 11.600 godina) koji je izbrisao ovo napredno društvo – isto društvo koje Platon pominje kao Atlantidu, izgubljenu naprednu civilizaciju koju je uništila globalna kataklizma. Grejem me podseća da ovo nije pseudo nauka i da je ogroman broj naučnih dokaza objavljen o ovome od 2007. godine:

„Da stavimo ovo u kontekst, bitno je da razumemo da imamo čvrste i apsolutno neoborive naučne dokaze da se desila globalna kataklizma u periodu od pre 12.800 i 11.600 godina. Ova kataklizma, zbog koje su nestale mnoge životinjske vrste, izbrisala je skoro u potpunosti naprednu civilizaciju koja je postojala pre toga.“

Iako je ovo napredno društvo uništeno, Henkok tvrdi da su neki preživeli i smestili se u blizini društva lovaca-sakupljača koje je takođe postojalo na planeti, menjajući njihovo znanje i predajući im svoje veštine, u pokušaju da ponovo naprave veliku civilizaciju koju su izgubili. Objašnjava da je napredna civilizacija živela naporedo sa lovcima pre 12.800 godina. Nakon svega, to i danas postoji na našoj planeti: i dalje postoje tehnološki visoko napredne kulture naspram plemena lovaca i nomada. Drevna saznanja su se prenosila, integrisala i na kraju uplela u kulture poput sumerske, a kasnije i egipatske.

Iako je ova civilizacija izgubljena, drevne megalitske strukture su ostale raštrkane svuda po svetu. Piramida Gunung Panang u Indoneziji je jedan od takvih primera, gde uzorci pokazuju starost od preko 20.000 godina. Ova sofisticirana struktura nije delo primitivnih lovaca, već društva koje je posedovalo napredne inženjerske i astronomske veštine. Ljudi se često pitaju da nisu vanzemaljci sagradili ove strukture, dok Henkok veruje da je verovatnije da su ih sagradile napredne ljudske civilizacije koje su istorijski udžbenici odavno zaboravili.

Foto: Teomancimit - Own work/  CC BY-SA 3.0 / Wikimedia commons
 
Možda je najtajanstvenije i najtemeljnije nalazište Gobekli Tepe u Turskoj, za koje Henkok kaže da su ga ljudi namerno zakopali i ostavili kao svojevremenu „vremensku kapsulu“ koju niko nije dirao 10.000 godina pre nego je otkrivena krajem dvadesetog veka. U pitanju je najveće megalitsko nalazište na Zemlji, više od 50 puta veće od Stounhendža i 7.000 godina starije. Prema Henkoku, koji je lično detaljno posmatrao i fotografisao nalazište zajedno sa partnerom Santa Faiom, na stubu 43. u ograđenom delu D, postoji astronomski dijagram sazvežđa koje mi nazivamo Strelac i Škorpija, kako stoje na različitim stranama tamnog prostranstva galaksije Mlečni put, sa Suncem na vrhu.

Neverovatno, ali jedini put kada Sunce stoji u ovoj poziciji između sazvežđa je za vreme sadašnje zimske kratkodnevnice, ali ne i kada je hram građen. Šta to znači? Prvo, to znači da su ljudi koji su napravili Gobekli Tepe pre 12.000 godina posedovali sofisticirano znanje o zvezdama i mogli su da simuliraju promene na nebu koje se dašavaju samo tokom ravnodnevnica. Drugo, znači da su možda napravili ove slike neba tokom našeg vremena, namerno, da bi NAM poslali poruku. Prema Henkoku, ta poruka je:

„Obratite pažnju na nebo.“

Fragmenti iste komete koja je pogodila Zemlju, poznatiji kao Tauridi i dalje orbitiraju oko nas. Prolazimo kroz njih svake godine krajem juna i u novembru. Postavimo ovo u perspektivu, naučnici veruju da je kometa bila veličine oko 60 milja u prečniku kada ju je privuklo Sunce i poslalo u orbitu koja preseca putanju Zemlje. Izlomila se u manje fragmente, verovatno milju ili dve široke, pre nego je udarila pre 12.800 godina, glavni udar je pogodio ledeni obruč Severne Amerike negde u blizini Minesote (koja je izgledala mnogo drugačije nego danas i bila je ispod miljama debelog leda u to vreme). Posledice udara osetile su se na prostoru od neverovatnih 50 miliona kvadratnih milja, sa dokazima čak do Sirije. Udar je bio hiljadu puta jači nego kad bi eksplodirao čitav nuklearni arsenal odjednom! Bilo je i drugih udara delića iz Taurida: Najskoriji se desio 1908 kada je deo od otprilike 100 metara pogodio zemljinu atmosferu i ekslpodirao iznad nenastanjenog područja u Sibiru.



Prema Henkoku, „imamo ludu sreću“ što nas još nije zadesilo istrebljenje. „Prolazak kroz područje Taurida je kao da stavite povez preko očiju i krenete da prelazite autoput od šest traka u nadi da vas neće udariti auto.“

Zaista, brojni priznati astronomi pričali su i objavljivali knjige o ovome, posebno o tome da postoji objekat od 20 milja u prečniku usred tmine Taurida. Nemoguće je čak pojmiti štetu koju bi to nanelo planeti i većini životinjskih vrsta.

„Ali ne treba očajavati“, upozorava Henkok.

„Ne treba nam sumoran stav. Treba nam pozitivnost. Sada imamo tehnologiju koja može da obezbedi našu kosmičku okolinu. Možemo da osiguramo svojoj i deci naše dece svetlu i lepu budućnost, da i ne postanemo još jedna izgubljena civilizacija.“

Dakle, kako možemo da obezbedimo naše kosmičko okruženje? Prema Henkoku, rešenje je očigledno, iako zahteva da se ljudi probude i zatraže promene. „Skrenuli smo pogled sa lopte koja predstavlja opasnosti našeg kosmičkog okruženja. Trenutno trošimo vrlo malo novca na potragu za potencijalno opasnim asteroidima i kometama. A opet“, naglašava „trošimo bilione dolara na vojsku, oružje i načine da ubijemo jedni druge i vodimo ratove.“ 

Možda postoji izbor i možemo da tražimo nešto drugačije. „Možemo da promenimo prioritete. Tehnologija već postoji. Pitanje je samo izbora. Sada je vreme da se čovečanstvo udruži u velikom projektu. Mi smo braća i sestre, isti smo, razlike koje nas odvajaju su u potpunosti veštačke i njima manipulišu autoriteti u našem društvu. Moramo to da promenimo… Ovo je poruka jedinstva i nade za naše društvo.“

Jedan od najvećih izazova da ove promene postanu stvarnost je nedostatak novca za finansiranje istraživanja o uticaju kometa. Tim od 30 naučnika iz celog sveta u potpunosti sam finansira sva istraživanja, jer su shvatili da je nemoguće obezbediti finansije iz tradicionalnih izvora za ideje koje su nove i još uvek nekonvencionalne. Setite se, kao što smo ranije naglasili, nekonvencionalne ideje (čak i uz naučnu podršku i dokaze!) često budu meta napada pre nego što ih prihvatimo. Henkok smatra da je to najznačajnija i najvažnija nauka za razumevanje drevne prošlosti čovečanstva. Budite pripravni jer će ova inicijativa možda postati vrlo brzo realnost.

Ja i Grejem Henkok verujemo da se svet menja i da ljudi zahtevaju pozitivne promene i bude se iz amnezije o zaboravljenoj prošlosti koja nas je tako dugo držala. „Ono što primećujem, posebno kod mladih ljudi, jeste globalno buđenje… Novi duh je u vazduhu i vrlo sam optimističan prema budućnosti. Ovo je vreme velikih promena, kada se paradigme menjaju… Svedoci smo novih mogućnosti.“

Gde će nas one odvesti? Da li ćemo poslušati drevne poruke i da li ćemo odgovore tražiti na nebu? Vreme će reči, ali promene zavise od nas. Kako biste više otkrili, pročitajte „Povratak bogova“ i zapratite Grejema na Fejsbuku i internetu.

Izvor: themindunleashed.com
Prevod: Miloš Vulikić


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
juval noa harari mislim da bi trebalo da se usredsredimo na očuvanje planete laguna knjige Juval Noa Harari: Mislim da bi trebalo da se usredsredimo na očuvanje planete
05.12.2019.
Pisac i istoričar Juval Noa Harari nas svojim knjigama neumorno podseća na to da tehnološki napredak ne obećava ružičastu budućnost. Ili bar ne za sve nas. Ovaj izuzetni intelektualac u svoja promišlj...
više
11 zanimljivih činjenica o voljenoj  laguna knjige 11 zanimljivih činjenica o „Voljenoj“
05.12.2019.
Toni Morison – rođena 18. februara 1931. godine – postala je poznata po delima „Najplavlje oko“, „Sula“ i „Solomonova pesma“, ali tek je sa „Voljenom“ iz 1987. godine osigurala sebi trajno mesto u knj...
više
prikaz romana golmanov strah od penala petera handkea laguna knjige Prikaz romana „Golmanov strah od penala“ Petera Handkea
05.12.2019.
Broj austrijskih pisaca uz čije ime stoji epitet enfant terrible iznenađujuće je veliki. Na spisku književnih buntovnika iz te zemlje sigurno bi se našli stvaraoci poput Elfride Jelinek ili Tomasa Ber...
više
 jedi, moli, voli knjiga koja je sve započela laguna knjige „Jedi, moli, voli“ – knjiga koja je sve započela
05.12.2019.
Američka autorka Elizabet Gilbert je svoje memoare „Jedi, moli, voli“ otvorila živopisnim opisom sebe kako plače, usamljena, na podu kupatila. Udata je za pogrešnog čoveka (koji spava u sobi pored), ž...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.