Slučajna istorija znaka @

Nekada retko korišćena tipka na pisaćoj mašini, ovo ljupko slovo će postati simbol moderne elektronske komunikacije. Iako je prva dokumentovana upotreba zabeležena još 1536. godine, znak @ nije izašao iz senke sve do 1971. godine

Italijani ga zovu „puž“, Holanđani „majmunov rep“, dok za sve nas simbol @ predstavlja sine qua non elektronske komunikacije zahvaljujući mejlu i Tviteru. Ovaj simbol je uključen u stalnu postavku Muzeja moderne umetnosti (MoMA) u Njujorku, koji je navodeći njegovu savremenu upotrebu istakao da predstavlja primer „elegancije, ekonomije, intelektualne transparentnosti i nagoveštaj mogućih budućih pravaca koji su ugrađeni u umetnost našeg doba.“

Poreklo samog simbola, jednog od najzahvalnijih znakova na tastaturi, deo je misterije. Jedna teorija kaže da su monasi srednjeg veka, tokom rada na prepisivanju rukopisa u potrazi za skraćenicama označili latinsku reč ad (prema, ka) simbolom koji označava slovo „a“ dodajući mu kao rep zadnji deo slova „d“. Druga tvrdnja ističe da je simbol nastao od francuske reči à (kod) pri čemu su pisari, u borbi sa brzinom, umesto vrha olovke koristili bočnu stranu. Postoji i teorija po kojoj ovaj simbol proizilazi iz skraćenice za each at (svaki od) – pri čemu je „a“ uokvireno slovom „e“. Prva dokumentovana upotreba bila je 1536. godine u pismu u kojem je firentinski trgovac Frančesko Lapi koristio @ da njime označi amfore, ćupove od gline, u kojima je prevoženo vino.

Simbol je kasnije dobio istorijsku ulogu u poslovanju. Trgovci su ga dugo koristili da bi njime označili at the rate of (po stopi od), kao na primer „12 komada @ 1$“ tj. da je ukupan iznos $12, a ne 1 dolar po komadu (što nam govori o tome da je simbol bio od ključnog značaja). Pa ipak, doba mašina nije bilo toliko naklonjeno ovom znaku. Prve pisaće mašine koje su nastale sredinom 19. veka nisu uključivale tipku @. Isto tako, ovaj znak se nije nalazio u sistemima koji su preteče kompjuterskom programiranju.

Savremena nepoznanica u vezi sa ovim simbolom okončala se 1971. godine kada se kompjuterski naučnik Raj Tomlinson suočio sa problemom kako povezati ljude koji programiraju kompjutere među sobom. U to vreme svaki programer je bio povezan sa glavnim računarom putem telefona i mašine za teleprint koja je u osnovi predstavljala tastaturu sa ugrađenim štampačem. Ali ovi kompjuteri nisu bili povezani jedni sa drugima, i ubrzo pošto je američka vlada zahtevala da se to prevaziđe, unajmljena je kompanija BBN Technologies sa sedištem u Kembridžu u Masačusetsu, za koju je Tomlinson radio, sa zadatkom da razvije mrežu pod imenom Arpanet, koja bila preteča interneta.

Tomlinsonov izazov je bio kako da adresira poruku koju je napravila jedna osoba i poslala putem Arpaneta osobi na drugom kompjuteru. Smatrao je da adresa treba da sadrži ime osobe, ali i kompjutera, koji opet može da opslužuje nekoliko korisnika. I simbol koji odvaja ova dva činioca jedne adrese ne bi smeo da bude u širokoj upotrebi u programima i operativnim sistemima, kako ne bi uneo zabunu.

Tomlinsonov pogled je pao na znak @ koji se nalazio iznad slova „p“ na njegovom teleprinteru Model 33. „Tražio sam simbol koji se nije mnogo koristio“, rekao je. „I nije bilo mnogo opcija – znak uzvika ili zarez. Mogao sam da koristim i znak jednakosti, ali to ne bi imalo mnogo smisla“. Koristivši svoj sistem za imenovanje, poslao je samom sebi e-mail, koji je putovao od jednog teleprintera, preko Arpaneta, i nazad na drugi teleprinter u njegovoj sobi.

Tomlinson, koji i dalje radi za BBN, kaže da se ne seća šta je napisao u toj prvoj poruci, što je prikladno tvrdnji Maršala Makluana: „Medij je poruka“. I s tom porukom, zamalo zaboravljeni drevni simbol @, postaje simbolična osovina revolucije načina na koji se ljudi povezuju.

Autor: Vilijam F. Alman, 2012.
Izvor: smithsonianmag.com
Prevela: Aleksandra Mišić