Slavimir Stojanović: Raditi za dete je spoj plesa i muzike

Za kreativni, nesvakidašnji pristup problemima iz oblasti dizajna i advertajzinga, Slavimir Stojanović „Futro“ je dobio preko tri stotine međunarodnih priznanja. Školovao se u Srbiji, Sloveniji i Švedskoj. Živi u Beogradu, ali zbog posla često putuje po regionu i svetu. Može se reći da mu je 2017. godina bila posebno uspešna. Udruženje za tržišne komunikacije (UEPS) uručilo mu je nagradu za životno delo. Trideset godina nakon upisa, završio je i Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu. Od svojih poduhvata, najponosniji je na slikovnicu koja je, u izdanju Lagune, dostupna u knjižarama od prošlog meseca… 

Na Beogradskom sajmu knjiga „Singi Lumba i Drvo čarobnih olovaka“ dobila je nagradu za najlepšu dečju knjigu. Budući da Vam je ovo prva slikovnica, šta Vam to govori?

Za mene to predstavlja neverovatno priznanje. Još kao dečak sam sanjao da ću pisati knjige za decu. Mislio sam da ću se time baviti celog života, međutim, tokom studija sam se usmerio ka grafičkom dizajnu koji mi se učinio veoma interesantnim, budući da volim da vizuelno pojednostavljujem stvari. Ova slikovnica je iskreno napisana i ilustrovana. Potrudio sam se najbolje što umem. Veliki uzor mi je ilustrator Duško Petričić i njegove knjige za decu, pogotovo ova skorašnja koju je radio sa Ljubivojem Ršumovićem.

I to delo je, pored Vašeg, dobilo istu nagradu…

Da. Ta činjenica da sam rame uz rame sa njima je kao san. Niko ne može da razume šta mi to znači. 

Pošto ste ove godine prvi put potpisivali svoju knjigu na Beogradskom sajmu, kako ste doživeli takvo iskustvo?

Vantelesno. (smeh)

(smeh) Pretpostavio sam da je bilo iskonsko…

U potpunosti! Nisam znao da će me takve emocije obuzeti, ne samo tokom promocije knjige, već u kreativnom smislu – kako sam se osećao dok sam je stvarao. Poskakivao sam od sreće tokom tog procesa. Dok sam smišljao priču doživljavao sam nalete inspiracije koje ranije nisam iskusio, budući da je dizajnerski posao prilično racionalan. Ne znam zašto sam sebi uskratio trideset godina karijere ne baveći se osmišljavanjem knjiga za decu. Kad radiš nešto za dobro deteta – to je kao spoj plesa i muzike. Nešto prelepo. 

Znam da je inspiracija za ovu slikovnicu bila Vaša ćerka…

Jeste.

Koji je trenutak presudio, pa ste se opredelili za ovaj poduhvat?

Godinama sam joj pričao priče za laku noć. Svako veče sam morao da izmišljam novu jer je dete zahtevno. (smeh) Ima odlično pamćenje, a na to nisam računao kad sam smišljao priče. Ona pamti ono što sam joj ispričao pre mesec dana, pre tri godine… SVE. Rekla bi mi: Tata, tu znam, hajde sad neku drugu. Kako je vreme prolazilo, i kako sam spontano nagomilavao slične maštovite situacije, napravio sam ciklus pod nazivom „Avanture Singi Lumbe“, sa sloganom „Izmišljotine stvarnih događaja“. Napravio sam tako da svaka priča ima početak, sredinu i kraj, sličan zaplet, drugo rešenje i problem. Deci treba što više pojednostaviti. Nisam želeo da ima i trunke ironijskog diskursa. Svaki segment je otklonjen od surove realnosti današnjice. Ove slikovnice su promocija talenta, dobrote, uzajamnog pomaganja, predusretljivosti, toplote… 

Znači prvenstveno ste smislili nekoliko priča, pa ste izabrali jednu za ovu knjigu?

Upravo. Ova predstavlja upoznavanje sa likovima. Plan je da sledeća dva nastavka izađu iz štampe u narednih nekoliko meseci. „Singi Lumba i Drvo čarobnih olovaka“ je najuprošćenija i govori o prvom susretu devojčice Singi i dečaka Felipa.

Znači priče su smišljene i samo treba da se nacrtaju?

To „samo“ je iz moje perspektive mini pakao. (smeh) Prvi deo sam stvarao više od godinu dana iz razloga što je moj talenat za crtanje pomalo bio zarđao. Nisam se time bavio oko dvadeset i pet godina. Crteži su mi postali preterano racionalni – u stilu skica koje radim za dizajnerske projekte. Barem šest meseci sam posvetio tome samo da mi se vrati osećaj. Motiv mi je bila ćerka, pa sam istrajao. 

Još dve slikovnice su u planu?

Da. Druga će se zvati „Singi Lumba i kockasta planeta“, a treća „Singi Lumba i kamena kraljica“. U sve tri je konstrukt sličan, u smislu da Singi rešava nedaće na koje nailazi i pomaže drugim ljudima tako što nacrta rešenje određenog problema. Felipo Bibi, dečak sa Planete plavih oblaka, njen drugar, svaki put odsvira drugi čarobni instrument gledajući u njene crteže kao u note. Dakle, tako inspirisan, on stvara magiju muzike i, uz udruženi talenat sa Singi, rešava situaciju. Knjige bi trebalo da budu dostupne do proleća sledeće godine. 

Autor: Dušan Veselinović
Izvor: presstiz.rs