Slavimir Stojanović Futro: Dobre ideje su uvek na ceni

Jedan od najznačajnijih grafičkih dizajnera sa ovih prostora – Slavimir Stojanović Futro, govori o tome kako je počeo da piše za decu, otkriva kako proživljava aktuelnu krizu i kako se ona reflektuje na svet dizajna i podseća na to šta je u svetu dizajna uvek na ceni.



Kako ste počeli da pišete za decu? Kako su nastale avanture devojčice Singi Lumba?

Sve je počelo tako što sam svojoj ćerki Nađi pričao priče za laku noć. Tražila je da svako veče izmislim novu priču, i kad sam završio s remiksima svih poznatih i nepoznatih bajki, morao sam da počnem da smišljam originalne priče koje bi joj držale pažnju, iz kojih bi mogla nešto da nauči, i koje bi je ujedno i uspavale. Sećam se da sam u tom periodu često išao poslom kolima u Ljubljanu, deset sati vožnje u oba pravca, pa sam to iskoristio za osmišljavanje priča. Kad bih se vratio, imao sam spremne priče za čitavu sledeću nedelju. Vremenom se iskristalisalo da je glavna junakinja tih priča postala devojčica koja podseća na Nađu, ali se zove Singi Lumba (tako je Nađa s dve godine izgovarala „Skini balon!” kad bi joj se helijumski balon s prekratkom tračicom zalepio za plafon). Na kraju je tražila da joj nacrtam lik te devojčice, i to se u narednih šest meseci pretočilo u rođendanski poklon u vidu ilustrovane knjige, koju su videli dobri ljudi iz Lagune, i objavili je tako da sva deca u njoj mogu da uživaju. Prva knjiga se zvala „Singi Lumba i Drvo čarobnih olovaka“ i nagrađena je za najlepšu dečju knjigu na sajmovima u Beogradu i Novom Sadu.

Nedavno je objavljena druga knjiga iz tog serijala – „Singi Lumba i Kockasta planeta“. Zanima me šta odlikuje glavnu junakinju? Kako izgleda njena avantura u drugoj knjizi?

Singi Lumba je devojčica koja ima sposobnost da nacrta rešenja raznoraznih problema, ali da bi se oni stvarno razrešili, potrebna je pomoć još jednog talentovanog dečaka, Felipa Bibija s Planete plavih oblaka, koji, gledajući u Singine crteže kao u muzičke note, svira najdivnije melodije, i tako nastaje čarolija ideja kojima se problemi rešavaju. Singi i Felipo u drugoj knjizi idu na Kockastu planetu na poziv Kralja Kocke koji im se požali da je njihova planeta prestala da se vrti oko svoje ose zato što su na njoj svi isti: sivi, kockasti i dosadni. Kakvu će ideju za rešenje imati Singi i kakvu melodiju će Felipo odsvirati, videćete u knjizi.

Šta ste želeli da poručite deci?

Želeo sam pre svega da serijal Avanture Singi Lumbe nema ni trunku ironije, koja nam je svima u međuvremenu postala maternji jezik. Dakle, samo plemenitost i uzajamost, razmena znanja i sinergija talenata. Deca odrastaju u algoritamsko-ekransko doba usmereno na spregu stvaranja i zadovoljavanja novijih i novijih individualnih želja i prohteva. Singi bi trebalo da bude klica dečje svesti o svetu oko sebe, o drugima, o njihovim potrebama i sposobnostima.

Koje komentare ste dobijali do sada – od najmlađih čitalaca i od njihovih roditelja?

Komentari su jedan od najjačih motivacionih faktora koji su me nagnali da i pored izuzetno tesnog poslovno/edukativnog rasporeda, nastavim s radom na ovom serijalu.

Videla sam i da će sav prihod od prodaje ove knjige biti doniran u humanitarne svrhe. Kome će se donirati ta sredstva?

Kompletan autorski prihod od prodaje uplaćujem na račune ustanova za decu bez roditeljskog staranja, za decu kojoj će zauvek biti potreban višak ljubavi.

Naveli ste jednom prilikom da ste do sada napisali ukupno deset priča s avanturama Singi Lumbe. Kad planirate da objavite naredne knjige iz ovog serijala?

Idealan scenario, koji zavisi isključivo od angažmana na fakultetu i u Futro Design studiju, bio bi da izlaze po dve knjige godišnje – jedna u proleće, a druga na jesen.

Pitala bih Vas i šta je danas na ceni u oblasti dizajna? I koliko su se stvari promenile u protekle tri decenije, od vremena kad ste Vi počinjali da se bavite tim poslom?

Na ceni je oduvek bila, i ostaće, sposobnost da se ni iz čega napravi nešto što u sebi ima svetlost života koja privlači, nadahnjuje i oplemenjuje. Jednom rečju – ideja.

Vi ste i profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti, predajete dizajn plakata. Šta vam je najvažnije da naučite svoje studente?

Pre svega da veruju da je to što misle da znaju samo 1% njihovog potencijala. Učim ih da je život najlepši ukoliko uvek na dnevnom rasporedu imaju bar jednu stvar koja ih raduje i koju jedva čekaju. Učim ih da rade ono što im najlakše ide, sve dok im vremenom to ne postane teško, ali da onda nastave to isto da rade sve dok im ponovo ne postane lako. I tako ukrug, do kraja života, bilo da se radi o dizajnu ili nečemu drugom.

Šta vi učite od njih?

Učim koliko ne znam.

Šta imate u planu?

Da inspirišem, motivišem, nadahnem, poboljšam i nastavim da volim.

 
Razgovarala: Jelena Jovanović
Preuzeto sa: City Magazin, integralnu verzju intervju amožete pročitati ovde.