Šimon A. Đarmati: Lela je bila prva starleta Kraljevine Jugoslavije

Jelisaveta Lela Salević (1910–1989) bila je prva starleta Kraljevine Jugoslavije. Od siromašne devojke iz provincije stigla je do visokih beogradskih krugova, iz skromne garderobe uletela je u svilu i skupocena krzna, kao spretna femme fatale nikoga nije ostavljala ravnodušnim, gde god bi se pojavila privlačila je pažnju, plenila je svojom lepotom i šarmom, poljuljala je mnoge brakove otmenog sveta, imućni muškarci nisu štedeli novac kako bi je osvojili, a i ona je dobro znala kako da dođe do svega što je zacrtala...



O Leli je naširoko tridesetih godina 20. veka pisala ondašnja štampa, njeno ime je pominjano i tokom skupštinskih zasedanja, patrijarhalna sredina ništa joj nije praštala, pa je tako redovno bila glavna tema po kuloarima...

Buran i uzbudljiv život Jelisavete Lele Salević istraživao je Šimon A. Đarmati, čija je knjiga „Lela fatalna“ upravo objavljena u izdanju Lagune.

Opčinjavala muški svet

Upitan kako bi Lelu opisao nekome ko ništa o njoj ne zna, Đarmati za Kurir kaže:

„Lepa Lela, beogradska vampiruša, kako su je neki nazivali, bila je bajna, mlada crnokosa devojka lepog i nevinog lica. Bila je nešto tamnije puti, moderno se šminkala i oblačila po poslednjoj pariskoj modi. Njena šira porodica u Ivanjici je bila poznata i imućna. Salevići vode poreklo od Vasojevića, jednog od najvećih crnogorskih plemena iz skupine Sedam brda, i ona je navikla da sve bude po njenom. Bila je malo slobodnijeg ponašanja za to vreme, držala je do sebe i imala je neki poseban talenat, neku magiju kojom je opčinjavala muški svet u širokom rasponu godina, ali uglavnom iz kruga imućnijih.“

Kako kaže Đarmati, kada bismo upoređivali današnje starlete i lik i delo Salevićeve, sigurno bi Lelino najpribližnije i možda najtačnije određenje bilo upravo – starleta.

„Svojom pojavom izazivala je pažnju. Novine su pratile njene korake i postupke, pripisivale joj ljubavnike. Moderno se oblačila, kretala se po banjama u kojima se kockala i gubila, te je i zbog toga bila rado viđena gošća. Kada je njena zvezda bila na zalasku, govorila je – iskreno ili ne – da bi se tako rado menjala s nekim ko vodi normalan život, da joj je dosta saletanja od novinara. Čak posle venčanja, u početku, nije htela ni izjavu da dâ. Osim toga, bilo je i onih koji su njeno ime hteli da iskoriste kako bi unapredili sopstveni posao“, navodi naš sagovornik.

Za tadašnju vlast Jelisaveta Lela Salević je bila „sifiliktična prostituka“, ali bi se, s druge strane, moglo reći da je ona zapravo bila žrtva tradicionalističkog, konzervativnog društva. Đarmati navodi da se njen život može podeliti zapravo na tri razdoblja:

„Prvi je do upoznavanja izuzetno bogatog Sefarda, blizu četrdeset godina starijeg od nje, koji se do ušiju zaljubio u nju trpeći i stoički podnoseći sve njene hirove i ispunjavajući joj svaku želju zauzvrat nežnostima koje mu je ona pružala. U periodu pre susreta s njim verovatno se bavila pomalo najstarijim zanatom, a da je bila ‘sifiliktična prostitutka’, nisam baš ubeđen. Mislim da je to bila konstrukcija vlasti, koja je imala razloge da je time omalovažava. Treći period u njenom životu počinje gubitkom bogatog ljubavnika i udajom iz računa. Sve se to dešava do Drugog svetskog rata. Posle njen život se manje-više sveo na normalu. Ponovna udaja, posao, penzija, putovanja.“

Više od slučajnosti

Za mnoge je više od slučajnosti i činjenica da nijedan od njenih ljubavnika nije umro prirodnom smrću.

„Svi oni s kojima je bila u vezi, a koja je zabeležena u tadašnjoj štampi, odlazili su sa ovog sveta u periodu od oko jedne decenije. I svi su oni živote završavali tragično. Neko je ubijen, neko je postao ubica i samoubica. Nekome se ne zna sudbina. Neko je morao da napusti Srbiju. Činjenica je da Lela to nije osećala tako. Ostatak života u drugom braku provela je bezbrižno, družeći se s ljudima. U smehu i zadovoljstvu“, navodi Đarmati.



Život Jelisavete Lele Salević bio je praćen u štampi sve do početka Drugog svetskog rata, a onda joj se izgubio trag. Kako je živela posle Drugog svetskog rata, ostalo je nepoznato. Godine 1966. otpočela je novi život udajom u porodicu predratnog oficira. Tada je imala 56 godina.

Đarmati navodi da jedna strana njenog života nije u dovoljnoj meri razjašnjena, te će zauvek ostati tajna:

„Naime, preko njene veze sa sinom upravnika grada građena je na neki način borba opozicije protiv vlasti. Pitanje je da li je ona u tim godinama bila i u kojoj meri u kandžama i stranih agenata koji su vršljali po Kraljevini Jugoslavije. Posebno kada se zna da je upravnik grada Beograda, odnosno prvi čovek policije, bio poverljivi čovek najpre kralja Petra, pa kralja Aleksandra. Lela se posle Drugog svetskog rata nije povukla, nju je pregazilo vreme. Sve što je mislila da ima je izgubila. Selila se u sve skromnije stanove da bi pred drugu udaju završila u jednom stanu u zajedničkom dvorištu i u ne baš elitnom kraju. Da li je sudbina, prokletstvo ili nešto treće, teško je reći. Sigurno je da je okusila svu raznolikost života. Od siromaštva, enormnog bogatstva do onog skromnog. Prosečnog.“

Svi su hteli da joj se približe

Na kraju Đarmati priznaje da su tokom rada na knjizi njegove simpatije bile na strani Lele Salević:

„Upravo zbog toga i nedostatka dokaza nastojao sam da ublažim njenu možda mračniju stranu života. Bilo mi je simpatično utrkivanje sveta, posebno iz unutrašnjosti, da joj se približi. Dok je prilikom poslednjeg proterivanja u svoje rodno mesto bila u društvu žandarma, okupljao se radoznali svet, isticao transparente i pokušavao da drži govore dobrodošlice.“

Lela Salević umrla je marta 1989. godine. Sahranjena je na beogradskom Novom groblju.

Autor: B. K.
Izvor: Kurir