„Simeonov pečat“ – novi roman Vanje Bulića u prodaji od 20. januara
Srpski „Da Vinčijev kod“.
Ako ništa ne tražiš, ono što ne tražiš naći će tebe.
Ko je i zašto zapalio manastir Hilandar? To je početna teza romana „Simeonov pečat“, Vanje Bulića, koji je objavljen u izdanju „Lagune“, a koji se od petka 20. januara nalazi u svim Delfi i bolje snabdevenim knjižarama.
Progonjeni tim pitanjem, dva prijatelja, Novak i Veljko, dolaze na Svetu Goru. Kada u maslinjaku iznad manastira nadju obešenog lažnog monaha, dogadjaji počinju da se nižu neverovatnom brzinom. Na mestu svakog narednog zločina, pronalaze otisak pečata Svetog Simeona. Originalni pečat, poklon monaškog bratstva Hilandara kralju Aleksandru Obrenoviću, nestao je u burnim dogadjajima tokom Prvog svetskog rata. A pečat je simbol zakonite pripadnosti, tajne i moći.
U stvaranju svetske crkve i borbi sa prevlast postojećih religija u njoj, stvarni vladari sveta su odredili i ko će biti na čelu svetske crkve. Na tom putu im se samo naoko nesvesno suprotstavlja monaško bratstvo Hilandara i sasvim svesno – Novak i Veljko, jedan novinar i jedan biznismen, čiji pravi identitet čitalac otkriva na kraju romana. Novak je iskreni vernik, a Veljko je sumnjalica u sve što postoji. U rat koji se rasplamsava uključuju se tajna društva, militantna krila katoličke crkve, obaveštajne službe, države koje se bore za ostvarivanje što većeg uticaja u Monaškoj Republici...
Novaka otimaju i na jednom istraživačkom brodu što plovi Mediteranom, specijalnim policijskim metodama pripremaju ga da iz Hilandara iznese Hristovu krv, koja se nalazi u kristalnoim krstu u oltaru Sabornog hrama. Krv je u Hilandar iz Jerusalima doneo Sveti Sava krajem dvanaestog veka... Kako se približava kraj romana, pojačava se magla što obuhvata Hilandar. A kada se magla podigne, sve će biti isto kao i pre osam vekova, a čitalac će razrešenje ovog trilera otkriti u poslednjoj rečenici.
Na pitanje zašto se roman zove „Simeonov pečat“ Bulić odgovara:
-Krajem deventnaestog veka, u znak zahvalnosti što je otkupio menice manastira i tako ga spasio od prelaska u ruke bugarske crkve, monaško bratstvo Hilandara je kralju Aleksandru Obrenoviću poklonilo povelju i pečat Svetog Simeona, zajedno sa Svetim Savom osnivačem manastira Hilandar. U burnim dogadjajima nakon Prvog svetskog rata, pečat je nestao. A pečat je simbol zakonite pripadnosti, tajne i moći. Kada se na mestu nekoliko ubistava kao putokaz ka ubici pojavi otisak pečata Svetog Simeona, počinje trka sa vremenom i zločincima koji nameravaju da navedu na pogrešan trag istragu, jer se iza svega krije pokušaj kradje jedne od najvećih hrišćanskih relikvija koja se čuva u portalu saborne crkve u Hilandaru - Isusove krvi koja je kapala u gral kada je Hristos raspet na krstu. Krv je u jednom kristalnom krstu doneo Sveti Sava iz Jerusalima krajem dvanaestog veka.
Ako ništa ne tražiš, ono što ne tražiš naći će tebe.
Ko je i zašto zapalio manastir Hilandar? To je početna teza romana „Simeonov pečat“, Vanje Bulića, koji je objavljen u izdanju „Lagune“, a koji se od petka 20. januara nalazi u svim Delfi i bolje snabdevenim knjižarama.
Progonjeni tim pitanjem, dva prijatelja, Novak i Veljko, dolaze na Svetu Goru. Kada u maslinjaku iznad manastira nadju obešenog lažnog monaha, dogadjaji počinju da se nižu neverovatnom brzinom. Na mestu svakog narednog zločina, pronalaze otisak pečata Svetog Simeona. Originalni pečat, poklon monaškog bratstva Hilandara kralju Aleksandru Obrenoviću, nestao je u burnim dogadjajima tokom Prvog svetskog rata. A pečat je simbol zakonite pripadnosti, tajne i moći.
U stvaranju svetske crkve i borbi sa prevlast postojećih religija u njoj, stvarni vladari sveta su odredili i ko će biti na čelu svetske crkve. Na tom putu im se samo naoko nesvesno suprotstavlja monaško bratstvo Hilandara i sasvim svesno – Novak i Veljko, jedan novinar i jedan biznismen, čiji pravi identitet čitalac otkriva na kraju romana. Novak je iskreni vernik, a Veljko je sumnjalica u sve što postoji. U rat koji se rasplamsava uključuju se tajna društva, militantna krila katoličke crkve, obaveštajne službe, države koje se bore za ostvarivanje što većeg uticaja u Monaškoj Republici...
Novaka otimaju i na jednom istraživačkom brodu što plovi Mediteranom, specijalnim policijskim metodama pripremaju ga da iz Hilandara iznese Hristovu krv, koja se nalazi u kristalnoim krstu u oltaru Sabornog hrama. Krv je u Hilandar iz Jerusalima doneo Sveti Sava krajem dvanaestog veka... Kako se približava kraj romana, pojačava se magla što obuhvata Hilandar. A kada se magla podigne, sve će biti isto kao i pre osam vekova, a čitalac će razrešenje ovog trilera otkriti u poslednjoj rečenici.
Na pitanje zašto se roman zove „Simeonov pečat“ Bulić odgovara:
-Krajem deventnaestog veka, u znak zahvalnosti što je otkupio menice manastira i tako ga spasio od prelaska u ruke bugarske crkve, monaško bratstvo Hilandara je kralju Aleksandru Obrenoviću poklonilo povelju i pečat Svetog Simeona, zajedno sa Svetim Savom osnivačem manastira Hilandar. U burnim dogadjajima nakon Prvog svetskog rata, pečat je nestao. A pečat je simbol zakonite pripadnosti, tajne i moći. Kada se na mestu nekoliko ubistava kao putokaz ka ubici pojavi otisak pečata Svetog Simeona, počinje trka sa vremenom i zločincima koji nameravaju da navedu na pogrešan trag istragu, jer se iza svega krije pokušaj kradje jedne od najvećih hrišćanskih relikvija koja se čuva u portalu saborne crkve u Hilandaru - Isusove krvi koja je kapala u gral kada je Hristos raspet na krstu. Krv je u jednom kristalnom krstu doneo Sveti Sava iz Jerusalima krajem dvanaestog veka.
