Šekspirova dokumenta dobijaju isti kulturološki status kao „Magna Carta“

Dokumenta koja se tiču njegovog života, uključujući i retke primere njegovog potpisa, ušli su na Uneskovu listu kulturnog nasleđa.
Zbirka dokumenta o životu Vilijama Šekspira prepoznata je po svojoj svetskoj kulturnoj značajnosti.
90 dokumenata, koji se tiču pesnikovog krštenja, sahrane, porodičnih stvari, imovinskog stanja, pravnih radnji i poslovnih dogovora, kao i retki primeri njegovog potpisa, našli su se na Uneskovoj listi svetske baštine.

Njihovo uključivanje na ovu listu daje im isti status među dokumentima, kao što egipatske piramide imaju među građevinama. Na listi su se pridružili Gutenbergovoj Bibliji, „Magna Carti“, tapiseriji iz Bajea i filmovima „Bitka na Somi“ i „Čarobnjak iz Oza.“

Za uključivanje su ih nominovali Šekspirov trust u saradnji sa Nacionalnom arhivom, Vorčesterskom arhivom i Arheološkim službom,  Britanskom bibliotekom i Londonskim Metropoliten arhivama u Ujedinjenom Kraljevstvu, kao i Foldžer Šekspir bibliotekom u Americi ‒ ukratko, sve institucije kod kojih se i nalaze dokumenta.

Ejmi Hrst, koja se bavi arhiviranjem zbirki u Šekspirovom trustu, u Strafordu na Ejvonu, kaže: „Dokumentovani trag koji je Šekspir ostavio daje nam bogati narativ o njegovom životu, omogućujući nam jedinstven uvid u njegove lične okolnosti i kako je to uticalo na njegov kreativni rad.“
 
Izvor: theguardian.com