Sabrana književna dela Dragoslava Mihailovića u Laguni

Dragoslav Mihailović (Ćuprija, 1930), najveći živi srpski pisac i velikan srpske književnosti druge polovine 20. veka, potpisao je ugovor sa izdavačkom kućom Laguna o objavljivanju svojih sabranih književnih dela u 12 knjiga. Tokom 2015. godine Laguna će objaviti prvo kolo sabranih dela u koje će ući četiri naslova: roman „Kad su cvetale tikve“ i zbirke priča „Petrijin venac“, „Uhvati zvezdu padalicu“ i „Lov na stenice“. U 2016. i 2017. godini Laguna će objaviti i preostala dva kola sabranih dela, zaključno sa knjigom Mihailovićevih sabranih drama.

Tokom pola veka svog književnog rada, Dragoslav Mihailović objavio je pet zbirki pripovedaka („Frede, laku noć“, „Petrijin venac“, „Uhvati zvezdu padalicu“, „Lov na stenice“ i „Preživljavanje“), šest romana („Kad su cvetale tikve“, „Jalova jesen“, „Čizmaši“, „Gori Morava“, „Zlotvori“ i „Treće proleće“) i nekoliko drama i filmskih i TV-scenarija (objavljenih u knjigama „Uvođenje u posao“ i „Skupljač“). Osim toga, objavio je publicističke knjige „Goli otok“ (u pet tomova), „Kratka istorija satiranja“, „Crveno i plavo“, „Vreme za povratak“ i „Majstorsko pismo“ i dr.

Posle sukoba Tita i Staljina 1948. godine, kao osamnaestogodišnjak, uhapšen je i skoro dve godine proveo u zloglasnoj socijalističkoj robijašnici na Golom otoku. Diplomirao je na je Filološkom fakultetu 1957. Njegovu dramu „Kad su cvetale  tikve“ lično je osudio tadašnji predsednik Jugoslavije Josip Broz usled eksplicitnog pominjanja golootočke golgote. Njegova dela prevedena su na preko dvadeset jezika. Član je Udruženja književnika Srbije i član SANU.

Već pojavom svoje prve knjige 1967, zbirke priča „Frede, laku noć“, i romanom „Kad su cvetale tikve“, 1968, Dragoslav Mihailović skrenuo je na sebe pažnju kritičara i čitalaca novim i snažnim književnim izrazom, koji je odražavao sudbine ljudi sa društvene margine 60-ih godina prošlog veka, praktično predvodeći tadašnju mladu generaciju srpskih pisaca čija su dela svrstana u tzv. prozu novog stila (Miodrag Bulatović, Vidosav Stevanović, Milisav Savić, Danilo Kiš, Mirko Kovač, Bora Ćosić, Živojin Pavlović, Slobodan Selenić i dr.). U romanima i pripovetkama Dragoslava Mihailovića (kao i u delima pomenutih pisaca „crnog talasa“), preovladavali su kritički tonovi prema tada zvanično ulepšavanoj stvarnosti, koji su svojim autorima najpre doneli brojne zabrane i osporavanja, a posle perioda „otopljavanje“ najznačajnija književna priznanja (Ninova, Andrićeva, Kočićeva, Vukova, Vitalova, Oktobarska nagrada i dr.), velike tiraže i brojne prevode na strane jezike.

Dragoslavu Mihailoviću dosad nisu objavljena sabrana dela.