Laguna - Bukmarker - „Ruski konzul“ u trci za Oskara - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

„Ruski konzul“ u trci za Oskara

Film „Ruski konzul“ reditelja Miroslava Lekića, nastao po romanu Vuka Draškovića, srpski je kandidat za Oskara, saopštio je Filmski centar Srbije na svom sajtu.



Odluku je donela Selekciona komisija u čijem sastavu su predsednik Dimče Stojanovski, Biljana Maksić, Darko Bajić, Dejan Dabić, Božidar Zečević, Đorđe Milosavljević i Miloš Janković, navedeno je iz FCS-a. Odluka o izboru srpskog kandidata za 97. dodelu nagrade Američke akademije filmske umetnosti i nauke Oskar u kategoriji za nabolji međunarodni film doneta je tajnim glasanjem u prvom krugu, rečeno je u saopštenju.

Film „Ruski konzul“ donosi dinamičnu priču vraćajući nas u dramatične godine, koje se mogu smatrati ključnim trenucima kosovske krize, koja će definisati budući suživot Srba i Albanaca na Kosovu. Glavni junak ove filmske sage je srpski doktor Ilija Jugović (Nebojša Dugalić) koji po kazni dobija premeštaj u bolnicu u Prizrenu. Tu upoznaje profesora istorije Ljuba Božovića – ruskog konzula (Žarko Laušević), naizgled psihijatrijskog pacijenta koji tvrdi da će uskoro „Rusija opet postati Rusija, a Kosovo će opet biti srpsko“.

Protiv Božovića se okreću lokalni albanski moćnici, separatisti. Oni pokušavaju da isele Božovića, ali u njegovu zaštitu staje doktor Jugović.

Ovo je poslednji film Žarka Lauševića, koji je preminuo u novembru 2023. godine. Iako je bio bolestan i na hemioterapiji, Laušević je neumorno radio na filmu, što reditelj Miroslav Lekić opisuje kao zadivljujući napor.

„Žarko je u trenutku snimanja već bio bolestan i bio na hemioterapiji. On je to zaista uspeo da iznese na jedan način koji je potpuno zadivljujući“, izjavio je Lekić za Kurir.

Drugi put nominovan
 
Glumačku podelu, pored Žarka Lauševića i Nebojše Dugalića, čine i Paulina Manov, Svetozar Cvetković, Visar Vishka, Danica Radulović, Mensur Šafljiu, Konstantin Fidanov, Petar Zekavica, Meto Jovanovski, Nada Macanković, Slaviša Čurović, Enver Petroci, Tamara Aleksić i mnogi drugi.

Miroslav Lekić drugi put je naš kandidat za ovu nagradu, jer se takmičio s filmom „Lavirint“. Za laskavo priznanje godišnje se prijavi nekoliko desetina filmova, najčešće između 80 i 90. Iako srpski filmovi od svog formalnog početka 1994. nisu nijednom uvršteni među nominovane filmove, Jugoslavija ima drugačiju istoriju. Nagrada za najbolji strani film uvrštena je 1954, a Jugoslavija je već 1956. godine imala svog predstavnika, film „Cesta duga godinu dana“ italijanskog reditelja Đuzepea de Santisa. Ovaj film je iste godine dobio i Zlatni globus.

Autor: Sonja Đurić
Izvor: Vesti online


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
nova izdanja knjiga domaćih autora laguna knjige Nova izdanja knjiga domaćih autora
20.12.2024.
Knjige Jelene Bačić Alimpić uvek su aktuelne i u vrhu čitanosti. U knjižarama će se uskoro naći 34. izdanje njenog romana „Pismo gospođe Vilme“, 26. izdanje „Poslednjeg proleća u Parizu“, dok će uskor...
više
robert hodel o bori stankoviću švajcarac o vranjancu laguna knjige Robert Hodel o Bori Stankoviću: Švajcarac o Vranjancu
20.12.2024.
Robert Hodel, rođeni Švajcarac, autor zapažene knjige o Bori Stankoviću „Ranjav i željan“, imao je drugu beogradsku promociju knjige, na kojoj je lično učestvovao. To je bio povod za pregršt pitanja. ...
više
đorđe bajić predstavio jedno đubre manje na novoj s laguna knjige Đorđe Bajić predstavio „Jedno đubre manje“ na Novoj S
20.12.2024.
Gost emisije „Pokreni se“ na televiziji Nova S bio je Lagunin autor Đorđe Bajić, koji je predstavio svoj novi roman „Jedno đubre manje“. Sa Bajićem je razgovarao Marko Novičić, novinar i urednik jutar...
više
prikaz knjige vizantijski svet blistavi sjaj hiljadugodišnjeg carstva laguna knjige Prikaz knjige „Vizantijski svet“: Blistavi sjaj hiljadugodišnjeg carstva
20.12.2024.
Ako ne računamo Kinesko carstvo u dalekoj Aziji, moćna Vizantija bila je verovatno najdugovečnija država staroga veka, opstavši u raznim oblicima na samom vrhu Balkanskog poluostrva preko hiljadu godi...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.