Revolucionarni roman „Muškarci se ne mogu silovati“ u prodaji od 20. avgusta

Četrdesetogodišnja Tuva Randers je bibliotekarka i samohrana majka. Volela bi da je prisnija sa kolegama, da ima više prijatelja, ali nekako su svi distancirani. Imala je ona ljubavnika, izvesnog J., koji ju je ostavio pre godinu dana, ima i dva sina tinejdžera, lepe plavokose momke s kojima je izuzetno bliska, kojima je utočište, dok im je otac uzor.

A onda na svoj četrdeseti rođendan Tuva ulazi u restoran da pojede biftek. Zna da ne bi trebalo, to je luksuz, a i zadnjica joj je sve veća, ali deca su kod oca ove nedelje i niko je ne čeka kod kuće. Tu upoznaje muškarca sa kojim zapleše, koji je povede svojoj kući i – siluje. Veže je, bičuje, siluje. Jer „žene uživaju u tome“.

Tuva ne želi da ga prijavi policiji, pošla je s njim dobrovoljno – a i ko bi silovao tako običnu, neuglednu i nebitnu sredovečnu ženu? Još i ako bi se to pročulo, kakav bi tek onda bila uzor svojim sinovima? Zato Tuva odlučuje da se osveti: silovaće tog muškarca i predati se policiji.

Iako se može čitati kao studija slučaja o osveti silovane žene, roman „Muškarci se ne mogu silovati“ autorke Merte Tikanen na kraju se preobražava u osudu patrijarhalnog društva. Priča o „konvencionalnoj“ Tuvi, koja se od samohrane majke pretvara u anđela osvete, izazvala je žestoku debatu u skandinavskim zemljama nakon objavljivanja 1975.

Nekada meta medijskog linča i javnog ispoljavanja mržnje, Merta Tikanen je danas prepoznata kao jedna od prvih spisateljica koje su dovele u pitanje podelu rodnih uloga u književnosti, a njen revolucionarni roman postao je književni klasik.

Merta Tikanen rođena je u Helsinkiju 1935, pripada švedskoj nacionalnoj manjini, te piše na švedskom jeziku i deo je finsko­švedske književnosti. Postala je poznata upravo po delu „Muškarci se ne mogu silovati“ (1975), koje je prevedeno na više od dvadeset jezika. Jednako je bila uspešna i prevođena njena zbirka pesama „Ljubavna priča veka“ (1978), a dramatizovana je na pozorišnim scenama mnogih zemalja. Godine 2019. objavila je knjigu pisama „Moram da pokušam da pi…“ (Måste försöka skri­), koja sadrži prepisku od sredine 1970-­ih godina s Osom Muberg i Birgitom Stenberg, koleginicima po peru. Višestruko je nagrađivana zbog društvenog angažmana u svojim književnim delima i javnim nastupima.

Knjigu „Muškarci se ne mogu silovati“ možete pronaći od subote 20. avgusta u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs i na sajtu laguna.rs.