Revolucionarni pogled na istoriju zapadne civilizacije u knjizi „Kako je svet stvorio Zapad“
Džozefina Kvin, profesor antičke istorije na Oksfordskom univerzitetu, u svojoj najnovijoj knjizi „Kako je svet stvorio Zapad“ nudi revolucionaran pogled na istoriju Zapada, dovodeći u pitanje tradicionalnu ideju o njenom izolovanom razvoju. Ona prati složenu mrežu globalnih uticaja i razmena, od drevnog Bliskog istoka do daleke Azije, ističući da je Zapad oduvek bio proizvod prepletenih kultura. Kroz detaljnu analizu istorijskih izvora, arheoloških nalaza i genetskih analiza, Kvin ubedljivo dokazuje da je Zapad nastao kroz neprekidnu interakciju i usvajanje ideja i znanja iz svih krajeva sveta.
Priča kaže da je Zapad izgrađen na idejama i vrednostima antičke Grčke i Rima, koje su nestale iz Evrope tokom Mračnog doba, a zatim su ih ponovo otkrili renesansni humanisti. Ali šta ako to nije istina?
U smelom i majstorskom delu Džozefina Kvin tvrdi da je stvarna priča o Zapadu mnogo šira i da je veliki deo zajedničke istorije svih naroda izgubljen i potopljen konceptom o odvojenim „civilizacijama“ koji stari Grci i Rimljani ne bi razumeli jer su dosledno prepoznavali veze i pozajmice od drugih naroda. Krećući se od bronzanog doba do doba istraživanja, „Kako je svet stvorio Zapad“ pruža novi narativ prateći milenijume globalnih susreta i razmena koji su izgradili ono što se danas naziva Zapadom, dok su se društva sastajala, preplitala i ponekad razdvajala. Autorka se takođe oslanja na materijalnu kulturu tog vremena u umetnosti i artefaktima, kao i na nalaze najnovijih naučnih dostignuća u datiranju pomoću ugljenika i ljudskoj genetici, kako bi temeljno razotkrila mit o modernom Zapadu kao samostalnom čudu. Ona jasno ukazuje da istoriju ne stvaraju pojedini narodi – ljudi to čine.
„Kako je svet stvorio Zapad“ redefiniše naše razumevanje zapadnog „ja“ i „civilizacije“ u kosmopolitskom svetu današnjice. Knjiga je već dobila priznanje Timesa, Sunday Timesa, Observera, Economista, Guardiana, BBC History Magazina i drugih kao knjiga godine, privlačeći pažnju, kako akademske zajednice, tako i šireg čitalačkog kruga.
Knjigu „Kako je svet stvorio Zapad“ je preveo naš vrsni prevodilac Goran Skrobonja a možete je pronaći od ponedeljka 4. avgusta u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs i na sajtu laguna.rs.
Priča kaže da je Zapad izgrađen na idejama i vrednostima antičke Grčke i Rima, koje su nestale iz Evrope tokom Mračnog doba, a zatim su ih ponovo otkrili renesansni humanisti. Ali šta ako to nije istina?
U smelom i majstorskom delu Džozefina Kvin tvrdi da je stvarna priča o Zapadu mnogo šira i da je veliki deo zajedničke istorije svih naroda izgubljen i potopljen konceptom o odvojenim „civilizacijama“ koji stari Grci i Rimljani ne bi razumeli jer su dosledno prepoznavali veze i pozajmice od drugih naroda. Krećući se od bronzanog doba do doba istraživanja, „Kako je svet stvorio Zapad“ pruža novi narativ prateći milenijume globalnih susreta i razmena koji su izgradili ono što se danas naziva Zapadom, dok su se društva sastajala, preplitala i ponekad razdvajala. Autorka se takođe oslanja na materijalnu kulturu tog vremena u umetnosti i artefaktima, kao i na nalaze najnovijih naučnih dostignuća u datiranju pomoću ugljenika i ljudskoj genetici, kako bi temeljno razotkrila mit o modernom Zapadu kao samostalnom čudu. Ona jasno ukazuje da istoriju ne stvaraju pojedini narodi – ljudi to čine.
„Kako je svet stvorio Zapad“ redefiniše naše razumevanje zapadnog „ja“ i „civilizacije“ u kosmopolitskom svetu današnjice. Knjiga je već dobila priznanje Timesa, Sunday Timesa, Observera, Economista, Guardiana, BBC History Magazina i drugih kao knjiga godine, privlačeći pažnju, kako akademske zajednice, tako i šireg čitalačkog kruga.
Knjigu „Kako je svet stvorio Zapad“ je preveo naš vrsni prevodilac Goran Skrobonja a možete je pronaći od ponedeljka 4. avgusta u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs i na sajtu laguna.rs.
