Recenzija: „Trinaesti zec“

Savremeni svetski fantastični romani za mlađe tinejdžere u priličnoj meri se razlikuju od onih iz 20. veka ili ranijih stoleća. Uglavnom po formi, prvenstveno vizuelnoj i tehničkoj, ali i po pripovedačkoj koncepciji. S druge strane, u zemljama u kojima postoji viševekovna tradicija ovakvih štampanih izdanja, recimo anglosaksonskim iz kojih je potekao i ovaj naslov (SAD), pored očiglednog pomaka u konstrukciji rečenica (pojednostavljivanje i skraćivanje), kraćim poglavljima sa mnoštvom malih umetaka (antrfilea, objašnjavajućih pasaža, zanimljivih skaski...) i po tipografiji ili grafičkom dizajnu - ipak se neizostavno teži održavanju kontinuiteta sa prethodnicima! Dobijaju se pseudo-klasične celine! 
 
Pred nama je odličan primer za prethodno konstatovano! Ima tu, kao i ranije, tajanstvenih zgrada, čudovišta, mapa i potraga za nečim skrivenim, ali sada i zahtevanih docrtavanja, pitalica, rešavanja zagonetki i drugih interakcija sa mladim čitaocem. Podela na „zle“ i „dobre“ likove jeste prisutna, no pisci za one prve danas nalaze više razumevanja. Dalje, sada su ružni a pozitivni glavni likovi neuporedivo češće prisutni nego u ranijim epohama. Takav je i ovaj dečak Zec Trinaesti (Warren the 13th) kome, uz to unazad 13 kolena čudno familijarno ime, pripada i staranje o mračnom porodičnom osmospratnom hotelu, na prvi pogled ruini... I Zec i svi ostali akteri po sobama traže mekgafina, a on je u ovom slučaju „Svevideće oko“, za koje niko nije načisto šta predstavlja, ali je navodno svemoćno.
 
Ilustracije su sjajna smeša, većinom fragmenata arhaičnih gravira i ne manje minucioznih kompjuterskih srodnih linijskih rastera, upečatljivi kolaži podjednako u budućem vremenu neodvojivi od naslova, kao i, na primer, ilustracije Artura Rekama za „Alisu u Zemlji Čuda“, Gulivera, Braću Grim... Maestralna prevodilačka, urednička i grafička adaptacija izvornika! Tekstovi originalnih naslova i prelom su pedantno prilagođeni srpskom jeziku! Nesporno prva liga!
 
Autor: Slobodan Ivkov
Izvor: Blic