Laguna - Bukmarker - Razgovor sa Lijuom Cisinom - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Razgovor sa Lijuom Cisinom

U febrauru 2021. Pavle Zelić je inicirao onlajn razgovor sa Liju Cisinom, kineskim autorom naučne fantastike. Budući da dele ljubav prema žanru fantastike, sa velikom strašću su razgovarali o tome, kao dvojica autora koji dele istu pasiju.

Poštovanje, gospodine Cisin. Srpska izdavačka kuća Laguna je do sada objavila dva vaša romana. Rekao bih na početku još i da sam i sam pisac naučne fantastike i da se nadam da će ovo biti razgovor, a ne klasičan intervju jer nisam novinar. Voleo bih da učim od vas kao starijeg i iskusnijeg kolege tako da bi svaki savet bio više nego dobrodošao. Počeo bih od prvog pitanja: imam utisak da je istorija Narodne republike Kine, posebno od Kulturne revolucije tokom koje ste rođeni, pa do modernog doba napretka i tehnološkog razvoja, bila povezana sa vašim životom. I uvek se na neki način nalazi u vašim delima tako da vam je kineska istorija veoma važna iako pišete naučnu fantastiku. Možete li nam reći nešto o svojim najranijim sećanjima i detinjstvu, i kako je odrastanje u Kini oblikovalo vaš pogled na svet i vaše pisanje?

Iako naučna fantastika, u poređenju sa savremenom književnošću, nije izrazito vezana za piščev život, ona ipak prikazuje piščevu perspektivu i njegov stav prema svetu. Čuo sam da se govori kako su ljudi koji su rođeni u Kini tokom šezdezetih godina najsrećniji ljudi na svetu. Razlog za to je što niko drugi u istoriji nije mogao da svedoči tako velikim promenama u svetu. Kada sam bio mali, svet je bio mnogo drugačiji od ovog danas. Detinjstvo sam proživeo tokom Kulturne revolucije u Kini i u tom periodu smo jedva dolazili do bilo kakvih informacija iz spoljnog sveta. U detinjstvu je na mene najjači utisa ostavilo sletanje prvih ljudi na Mesec. Svi ljudi širom sveta su mogli da vide prenos sletanja na Mesec na svom televizoru, ali ja nisam. Mislim da je to najimpresivnija stvar. Od tada pa do danas dogodila se velika promena u Kini. To je na neki način oblikovalo moje shvatanje i perspektivu, a samim tim i moj rad.

Šta ste voleli da čitate kao dete, kao tinejdžer i tokom školovanja? I kada i zašto ste zavoleli naučnu fantastiku?

Kao što sam rekao, detinjstvo sam proživeo tokom Kulturne revolucije tako da nismo imali mnogo toga za čitanje i nismo imali uvid u naučnu fantastiku. Ipak, prvi naučnofantastični roman sam pročitao tokom tog perioda, bio je objavljen tokom pedesetih godina u Kini. Reč je o romanu „Put u središte Zemlje“ i to je prvo naučnofantastično delo koje sam pročitao kada sam imao deset godina. Nakon čitanja sam bio oduševljen naučnom fantastikom i osetio da je to žanr koji je stvoren za mene. Zbog ovog romana sam postao veliki obožavalac naučne fantastike. Nakon što se Kina otvorila, bilo je sve više ovakvih dela koje sam mogao da čitam. Artur C. Klark je imao najveći uticaj na mene i njegov roman „2001: odiseja u svemiru“ me je usmerio ka putu pisca naučne fantastike. Takođe, na ljude moje generacije su veoma uticali ruski pisci. Čudna je to kombinacija – naučna fantastika je daleko od realnosti dok joj je ruska književnost veoma bliska. Mislim da je taj spoj oblikovao moj rad.

Radili ste kao inženjer. Kako je to uticalo na vaše pisanje i šta ste iz te svoje karijere uneli u naučnofantastični svet koji stvarate?

Zapravo, taj posao nije imao veliki uticaj na moje pisanje. Znanje koje mi je potrebno za moja dela ne potiče iz mog posla jer ja sam inženjer informatike. Većinu znanja potrebnog za pisanje pronalazim u svakodnevnom životu i dok čitam u slobodno vreme.

Hajde da malo pričamo o vašim kratkim pričama. Pre nego što ste prešli na formu romana, uglavnom ste pisali priče i novele. Mislite li da je bolje početi sa kratkim formama pa onda preći na duže zbog iskustva? Recite nam nešto više o vašim pričama koje čitaoci u Srbiji još uvek nisu imali priliku da čitaju.

Pisao sam kratke priče jer sam bio prisiljen na to zato što je tržište naučne fantastike u Kini bilo veoma malo. Bilo je teško objaviti naučnofantastični roman u to vreme. Šteta je što u ranoj fazi karijere nisam mogao da pišem romane jer sam iza svake te priče zamišljao velike svetove. Da sam mogao, radije bih pisao romane nego priče. Čak i sada razmišljam o tome kako bi izgledalo kada bih te rane priče proširio u romane. Zaista je šteta što zbog malog tržišta nisam odmah počeo sa pisanjem romana. Ne mislim da pisci na početku moraju da pišu priče. To zavisi od sadržaja koji pisac želi da stvara tako da varira od pisca do pisca. Naučnu fantastiku je bolje stvarati u obliku romana jer ima složene postavke koje se moraju objasniti na više stranica.

Možete li nam reći nešto o istoriji naučne fantastike u Kini? Kako se vi uklapate u tu istoriju? Smatraju vas revolucionarnim piscem naučne fantastike u Kini koji je proslavio ovaj žanr. Teme o kojima pišete su veoma slične srpskoj i jugoslovenskoj tradiciji naučne fantastike koja je bila takođe pod uticajem SSSR-a i Amerike, ali su se tokom osamdesetih godina pojavili originalni autorski glasovi. Imam utisak da je slična situacija bila i u Kini i voleo bih da saznam više o tome.

Istorija naučne fantastike u Kini je veoma duga, nastala je pred kraj dinastije Ćing. Velika je šteta što se ovaj žanr nije razvijao kontinuirano zbog rata ili političkih problema. Nakon svakog prekida zbog rata ili politike nije dolazilo do nastavka razvoja već imam utisak da je počinjalo ispočetka. Na primer, poslednji prekid se dogodio iz političkih razloga početkom osamdesetih i trajao je deset godina. Nakon toga, stil nije nastavio da se razvija već se krenulo iz početka, i potpuno je drugačiji u odnosu na onaj prethodni. Tokom istorije, kineska fantastika je korišćena kao neka vrsta oruđa. Na primer, pred kraj vladavine dinastije Ćing, SF romani su korišćeni kao oruđe pomoću koga je pisac iskazivao želju za postojanjem veoma jake nacije. Danas, u modernoj Kini fantastika se koristi da bi mladi učili prirodne nauke. U Kini je fantastika prihvaćena kao književni žanr tek krajem osamdesetih. Tako da iako imamo veoma dugu istoriju naučne fantastike, još uvek smo poput novorođenčeta u ovoj oblasti jer je ona veoma složena. (smeh)

Što se Srbije tiče, veoma sam impresioniran srpskom kulturom. Kao što sam već rekao, u detinjstvu nisam dobijao mnogo informacija iz spoljnog sveta. Na mene je veoma uticala sovjetska kultura, ali se sećam da sam u detinjstvu gledao film iz Srbije. Pamtim da je mnogo srpskih filmova prikazivano u Kini u to vreme.

Možete li da se setite koji film je to bio?

(pokušava da izgovori ime filma)

„Valter brani Sarajevo“?

Da, da.

Čuveni film sa Batom Živojinovićem u glavnoj ulozi. Mnogo mi je drago što se sećate toga.

Drugi film koga se sećam je „Most“.

A film koji je na mene ostavio najveći utisak je „Podzemlje“.

O, sjajno, i njega ste pogledali!? To je verovatno najbolji srpski film.

Da, bio je poprilično naučnofantastičan. (smeh)

Reč je o metafori. Naš narod je tokom devedesetih život proveo u podzemlju. Ili možda tokom cele istorije.

Zapravo smo veoma dobro upoznati sa srpskom kulturom. Glavni junak filma „Valter brani Sarajevo“ je bio veoma poznat u Kini tokom te generacije.

Sjajno. Sada bih se fokusirao na vašu trilogiju „Besede o Zemljinoj prošlosti“. Prve dve knjige su prevedene u Srbiji i već imate mnogo obožavalaca ovde. Šta vam je bila inspiracija za stvaranje ovako velike sage o sukobu ljudske i vanzemljske civilizacije? Kakvu ste poruku želeli da pošaljete čitaocima?

Želeo sam da prikažem ideju da možda postoji veliki broj civilizacija u svemiru i ono što sam napisao predstavlja verovatno najgori ishod u toj situaciji. Naravno da ne želimo da se nešto ovakvo dogodi, ali postoji ta mogućnost i ja sam predvideo najgoru opciju. Svakako da postoje bolje mogućnosti za našu budućnost. Zamislio sam ovaj svet lišen morala i razmišljao o tome kako bi čovek mogao da preživi u takvoj situaciji.

Kako uspevate da spojite velike naučne i filozofske teme sa akcijom, avanturom i elementima trilera? Spojili ste dva žanra na veoma efektan način.

Pre svega, svrha mog stvaranja je da ispričam dobru priču svojoj publici. Ova priča je usredsređena na naučnofantastičnu ideju koju sam imao, a to je veoma teško. Mora da bude privlačna čitaocu i sva nauka, tehnologija i filozofija koja se u njoj nađe mora takođe da bude zanimljiva.

Kako sprovodite istraživanje? Bavite se veoma kompleksnim temama: naprednom fizikom, nanotehnologijom i drugim naučnim oblastima. Kako dolazite do svih tih informacija jer ,koliko sam razumeo, sve je u vašim romanima zasnovano na stvarnoj nauci?

Pre svega, istraživanja sprovodim za svaku priču, a do informacija dolazim kroz čitanje, zavisno od trenutnog interesovanja.

Da li imate savetnike koji vam pomažu? Naučnike ili ljude koji se bave određenom oblašću koje možete da pozovete i dobijete određenu informaciju?

Nisam nikada imao savetnike. To u početku nije ni bilo moguće, jer u vreme kada sam počinjao sa pisanjem, kineski naučnici nisu mnogo pažnje pridavali naučnoj fantastici. Sada su se stvari promenile, postao sam poprilično poznat i imam prijatelje među naučnicima, ali i dalje nemam savetnike jer nauka koju koristim u romanima nije toliko napredna da bih morao da se konsultujem sa nekim. Svrha naučne fantastike je da prikaže magiju i lepotu nauke i tehnologije, a ne da izražava neko određeno znanje koje će preneti čitaocima.

Srpskim čitaocima su takođe veoma bliski junaci koje stvarate. Reč je o tragičnim i emotivnim likovima do kojih nam je stalo. Kako uspevate da stvorite takve likove?

Kada nekog iz stvarnog sveta stavite u izmaštano okruženje, potrebno je da stvorite i izazove koji ne postoje u stvarnom svetu. U ovakvim slučajevima, junaci moraju da budu hrabri, odgovorni i mudri kako bi se izborili sa izazovima. Kada nekog sa ovozemaljskom moralnošću i vrednostima ubacimo u nadrealni svet, te osobine više neće odgovarati svetu u kome se našao. To je jedan od konflikata koji će dovesti do veoma dramatičnih emotivnih promena i to čini naučnu fantastiku, jednim delom, toliko privlačnom.

Mnogi ljudi čitaju vaša dela kao metafore za određene periode kineske istorije ili sveta kakav poznajemo, učitavaju političku konotaciju u vaše knjige. Vi ipak kažete da samo pokušavate da stvorite dobre priče. Kako gledate na ovakve interpretacije vaših dela i da li vam to smeta?

Nemam poseban stav prema takvim interpretacijama. Smatram da nakon objavljivanja knjiga pripada čitaocima, i to kako će razmišljati o romanu zavisi samo od njih. Počeo sam da pišem naučnu fantastiku zato što mi se dopada – od obožavaoca sam postao pisac. Ne pišem romane koji su odraz realnosti, to nije moje poimanje stvaranja. Naravno, znam da mnogi pisci koriste naučnu fantastiku kako bi prikazali stvarnost ili izrazili svoja razmišljanja o onome što se dešava, ali to nije moj cilj i mogu sa sigurnošću da vam kažem da su u mojim romanima vanzemaljci zaista vanzemaljci, a svemir je svemir. Ne oslikavaju ništa realno. Mnogo ljudi je smatralo da „Problem tri tela“ govori o odnosu Kine i Zapada danas, ali nisam o tome razmišljao dok sam pisao. Mislim da je naša stvarnost veoma uska u odnosu na ono što predstavlja naučna fantastika za koju verujem da treba da bude natprirodna i prostrana.

Mnogi ljudi koji inače ne čitaju fantastiku su zavoleli vaša dela, kako u Kini tako i širom sveta. Imate i poznate obožavaoce poput Baraka Obame i Marka Zakerberga. U čemu je tajna vašeg pisanja i kako uspevate da privučete ljude koji možda nikada nisu čitali naučnu fantastiku?

Nisam mogao da predvidim da će se moji romani dopasti ljudima koji nisu fanovi naučne fantastike jer sam svoja prva dela pisao upravo za one koji jesu obožavaoci. Mislim da ih je privukao šarm naučne fantastike i teme o kojima ljudi svakako razmišljaju u svakodnevnom životu.

Zanimljiva stvar za čitaoce u Srbiji, posebno kada je reč o prvom romanu trilogije, jeste to što smo se i mi sretali sa sličnim stvarima – imali smo takav režim i neku vrstu kulturne revolucije, ne toliko ekstremnu kao u Kini, kao i ubrzani razvoj društva. Da li smatrate da književnost može da bude most između kultura koje su veoma udaljene? Već ste rekli da poznajete Srbiju kroz filmove, a mislim da vaši romani mogu da pomognu čitaocima u Srbiji da bolje razumeju Kinu.

Kao što sam već rekao, ljudi iz moje generacije su bili upoznati sa kulturom Srbije, zapravo Jugoslavije. Mislim da naučna fantastika kao žanr može da poveže različite kulture i zemlje jer je ljudska rasa u ovim delima prikazana kao jedna celina, nije podeljena na kulture i nacije. Izazovi i problemi sa kojima se junaci susreću nisu karakteristični samo za Kineze ili Srbe, već nešto sa čime se sreće celo čovečanstvo. Čak i u najkraćim delima fantastike koja imaju jedan ili dva lika, oni se suočavaju sa problemima kao predstavnici celokupne ljudske rase i mislim da je to najvažniji aspekt ovog žanra.

Osvojili ste sve moguće nagrade za naučnu fantastiku, u Kini i širom sveta. Koliko vam ove nagrade lično znače i da li su vam promenile percepciju pisanja?

Pre svega, veoma sam srećan i polaskan kada dobijem neku nagradu. Ali prevashodno pišem za svoje čitaoce, a ne zbog nagrada, tako da mi je prihvaćenost među čitaocima daleko važnija. Osvajanje svih tih nagrada neće promeniti svrhu mog rada, ali je uticalo na to što sam prva dela napisao razmišljajući o svojim obožavaocima u Kini dok sam se kasnije trudio da stvorim dela koja će se takođe dopasti i mojim obožavaocima širom sveta.

Za svaku knjigu je važno da ima dobar prevod. U Srbiji smo imali tu sreću da je vaše knjige prevodio Bojan Tarabić direktno sa kineskog i što je dodao mnogo fusnota sa komentarima o ljudima i događajima vezanim za Kinu. Pomogao nam je da bolje razumemo vaše romane. Znamo da ste imali i odlične prevodice na engleski jezik. Kako gledate na značaj dobrog prevoda?

Kod svih naučnofantastičnih dela je prevođenje veoma važno tokom procesa objavljivanja i sam uspeh nekog dela zavisi od toga da li smo imali dobrog prevodioca. Moji romani se sada prevode na više od dvadeset jezika i voleo bih da ovom prilikom iskažem veliku zahvalnost svim prevodiocima u svakoj od zemalja.

Sinoć sam pogledao film „The Wandering Earth“ na Netfliksu i neverovatno mi je da je tako velik film zapravo zasnovan na vašoj kratkoj priči. Ako se ne varam, bili ste izvršni producent tog filma. Recite nam kako gledate na adaptacije vaših dela i da li možete da podelite sa nama neke nove informacije o Netfliksovoj adaptaciji trilogije „Besede o Zemljinog prošlosti“?

Mislim da se naučna fantastika zapravo bolje izražava kroz film i televiziju, i nadam se da će moja dela biti i dalje adaptirana. Film „The Wandering Earth“ je veoma uspešan projekat kineske naučnofantastične kinematografije koja je na neki način i dalje nezrela i nadam se da će uspeti da iznedri još uspešnih SF filmova.

Što se tiče Netfliksove serije, jedva čekam da se to dogodi jer su njihove serije veoma uspešne i najvišeg kvaliteta. Tim scenarista koji radi na ovom projektu je takođe veoma uspešan i dobar. „Igra prestola“ je jedna od najneverovatnijih serija koje sam ikada pogledao. „Problem tri tela“ je veoma kompleksno delo sa mnogo detalja tako da će adaptacija možda potrajati, ali se mnogo radujem.

Da završimo intervju sa stanjem u svetu danas. Nalazimo se usred globalne pandemije, ali će nauka uspeti da zaustavi korona virus. U Srbiji je preko pola miliona ljudi vakcinisano kineskom vakcinom. Pre samo nekoliko godina bi ovako brz razvoj vakcine bio nemoguć. Mislite li da će nauka sprečiti buduće katastrofe koje bi mogle da zadese našu civilizaciju i mogu li pisci fantastike da pomognu da se predvide ovakve katastrofe i pomognu nauci da pripremi ljude za buduće probleme?

Prvenstveno nas ova pandemija podseća da je budućnost ljudske civilizacije potpuno nepredvidiva, a upravo to naučna fantastika pokušava da poruči čitaocima. Ona pre svega opisuje nepredividivost problema sa kojima se ljudska rasa suočava. Mislim da na taj način fantastika može da proširi poglede javnosti i pomogne ljudima da predvide sa čime bi mogli da se susretnu u budućnosti. Sasvim je izvesno da idemo ka fazi susretanja sa katastrofama i izazovima kroz razvoj civilizacije, a da bismo se izborili sa svim tim, potrebno je mnogo truda, hrabrosti i odgovornosti. Ali najvažnije od svega – sve zavisi od razvoja naše nauke i tehnologije. To je ključni element koji nam može pomoći u preživljavanju. Mislim da je najveći izazov sa kojim možemo da se sretnemo da nauka i tehnologija prestanu da se razvijaju, i zato moramo da se potrudimo da se to ne dogodi u budućnosti. Verujem da je to jedini način da ljudska rasa preživi. Zaista u to verujem i trudiću se da kroz svoja buduća dela nastavim da iskazujem to uverenje.

Za kraj – da li biste došli u Srbiju i imate li neku poruku za svoje čitaoce u našoj zemlji?

Već sam rekao da sam kroz filmove video lepote vaše zemlje i veoma sam impresioniran vašom kulturom tako da bih voleo da dođem ako se ukaže prilika jer nikada nisam bio u Srbiji. Nažalost, sada je zbog pandemije teško putovati bilo gde, ali se nadam da ću u budućnosti imati priliku da posetim Srbiju.

Poslednje pitanje – da li verujete da će ova generacija ljudi stupiti u kontakt sa vanzemaljcima?

Mislim da je ovo najneizvesnije pitanje jer možda ni za deset hiljada godina nećemo videti vanzemaljce, a možda ih sretnemo već sutra. Ali siguran sam u jednu stvar – kada stupimo u kontakt sa vanzemaljskom civilizacijom, to će u velikoj meri uticati na našu politiku i svakodnevni život. Ovo je stvar koja može da se dogodi svakog trenutka i naučna fantastika pokušava da zamisli i opiše takvu situaciju.

Prevod: Dragan Matković
Foto: Opacity / CC BY-SA 2.0 / Wikimedia Commons


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
slatki snovi uz knjige prednosti čitanja pred spavanje laguna knjige Slatki snovi uz knjige: Prednosti čitanja pred spavanje
26.05.2023.
Čitanje pred spavanje je ritual koji mnogi praktikuju, ali iz različitih razloga. Jer nije uvek samo reč o uživanju u dobroj knjizi – postoji i niz dobrobiti po vaše zdravlje koje čitanje pred spavanj...
više
vladika maksim o svetu fjodora dostojevskog hvatanje nebeskih odsjaja laguna knjige Vladika Maksim o svetu Fjodora Dostojevskog: Hvatanje nebeskih odsjaja
26.05.2023.
Episkop Los Anđelesa i Zapadne Amerike naslikao je dvadesetak najzanimljivijih likova iz romana slavnog pisca. Ti likovni biseri postali su okosnica knjige „Portreti junaka i junakinja Dostojevskog“ k...
više
3 pitanja za zorana bognara laguna knjige 3 pitanja za… Zorana Bognara
26.05.2023.
„Tečni kristal“ Zorana Bognara, pesnika, esejiste, proznog pisca i književnog kritičara prva je antologija crtica, meditativne proze savremenih srpskih književnika. Povodom izlaska ove zbirke mikroese...
više
prikaz knjige moć drveća budućnost može biti zelena  laguna knjige Prikaz knjige „Moć drveća“: Budućnost može biti zelena!
26.05.2023.
Kada neko poseče negde neko drvo, taj nije samo posekao mrtvo stablo i gomilu sasušenih grana, već je zbrisao i čitav jedan svet za svega nekoliko sati ili minuta: jer svako je drvo jedan veličanstven...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.