Na početku moram da istaknem činjenicu da slabo čitam savremene domaće pisce. Ne znam ni sama zašto je to tako, ali eto. Zato sam i bila u nedoumici kad se ova knjiga pojavila u prodaji. S jedne strane, knjiga me je odmah privukla koricama i sinopsisom, a s druge, opet je tu postojala neka neodlučnost. Plašila sam se da mi se knjiga neće svideti i mislim da je to najveći razlog zbog kog izbegavam čitanje savremenih domaćih pisaca…
Zamislite moje iznenađenje kad sam ovaj naslov otkrila iza nasumično izabranog broja u „Igri iz tegle“ koju igramo u Delfi Kutku! Shvatila sam to kao dobar znak, i nisam se prevarila! Knjiga mi se izuzetno dopala!
Pisana je u formi ličnog dnevnika Ketrin Mekmehon Džonson i podeljena je u nekoliko celina:
Vazduh,
Zemlja,
Vatra,
Voda i
Etar.
Na početku, u delu
Vazduh, upoznajemo se s mladom Ketrin koja na poklon dobija beležnicu od svog verenika Roberta. Robert je taj koji joj je beležnicu kupio i predložio da zapisuje svoje najskrivenije misli. Ketrin odlučuje da prihvati predlog i tako započinje naša priča. U ovom delu Ketrin je mlada devojka, slobodna poput vazduha. Ništa je ne sputava. Mlada je, lepa je. Dopada joj se Robertova opčinjenost njome. Dopada joj se i Robert. Malo je stariji od nje, ali je dobar, pošten i postojan. Ketrin jedva čeka da se za njega uda.
U drugom delu, koji je naslovljen
Zemlja, Ketrin je udata mlada žena koja se sa suprugom seli u Njujork i započinje novi život u tom velelepnom gradu. U ovom delu Ketrin pušta svoje korenje na jednom mestu. Tu sa Robertom stvara porodicu. U Njujorku, Robert i Ketrin organizuju zabave za istaknute članove društva. Oni su komunikativni, željni dobrog društva, prijateljstva i umetnosti. Pesnik je i sam Robert. A Ketrin? Ona uživa. Upoznaje razne pisce, pesnike, arhitekte... Ketrin je zadovoljna životom, ali shvata da nešto nedostaje u njenom odnosu sa Robertom. Svesna je da njihova ljubav nije neukrotiva i bezumna. Robertova ljubav je mirna i postojana, a ona bi volela da se jedno u drugom izgube. Volela bi da od ljubavi zakaže razum.
A onda dolazimo do
Vatre. U ovom delu Ketrin sreće čarobnjaka! To je čovek koji će je na prvi pogled opčiniti. To je Nikola Tesla. Ketrin se zaljubljuje. Uostalom, kako da ne volite takvog čoveka? Ona izgara od želje i čežnje za njim. Ona ne zna šta će sa sobom. Ona ga sanja i doziva, ali sve njene želje ostaju neispunjene. Ona gori u vatri ljubavi koja nikako ne jenjava. Ketrin je po prirodi, za razliku od Roberta, uvek bila živa i vatrena. Ako je nekada bila samo plamičak, sada neobuzdano bukti kao vatra. U ovom delu vidimo koliko Ketrin žudi za samo jednim Teslinim pogledom, ali vidimo i njenu grižu savesti – ona je udata, ima porodicu i divnog muža...
U
Vodi se strasti smiruju. Njena ljubav za Teslom ne prestaje, ali postaje mirna kao voda. Uvek je tu, Ketrin i dalje žudi za njim, međutim, život ide dalje. Ketrin i Robert stare, deca odrastaju, svet se polako menja. Jedino što se ne menja je njena ljubav prema Tesli.
Poslednji deo
Etar zaokružuje celu priču.
Ova knjiga zaista predstavlja intiman portret jedne žene. Kroz male dnevničke zapise
Ana Atanasković je uspela da oslika ceo jedan život. Primetno je da je autorka obavila iscrpna istraživanja i ova priča
predstavlja plod tih mukotrpnih zalaganja. U ovoj knjizi, prikazani su Teslini život i ličnost – viđeni očima jedne žene. Autorka je maestralno istkala njegov lik! Jedina zamerka koju imam su brojni snovi koje Ketrin sanja. Priznajem da je bilo previše prosvetljujućih snova i talasa… Međutim, izuzetno bih pohvalila liričnost i poetsku snagu ovog dela. Stil je izuzetan! Čitanje ove knjige bilo je pravo uživanje!
Autor: Andrea Ćurdić
Izvor:
Delfi Kutak