VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoPodkastNagradeKalendar
Filteri
Psiholozi smatraju da slikoviti prikazi čine poeziju prijatnijom
18.11.2019.
Suprotno onome u šta su nas nastavnici navodili da pomislimo i poverujemo, većina čitalaca ne prosuđuje poeziju na osnovu faktora kao što su aliteracija i rimovanje. Štaviše, najnovija studija koja je objavljena u časopisu Psychology of Aesthetics, Creativity, and the Arts navodi na zaključak da živopisni prikazi (tj. slike koje pobuđuju čula) jesu ono što čini pesmu uverljivom, a to isto potvrđuje i američka edukativna mreža Smithsonian.
.jpg)
Kako bi utvrdili zašto su određena poetska dela stilski prijatna dok su neka druga manje ugodna, istraživači sa Univerziteta u Njujorku i sa Maks Plank Instituta za empirijsku stilistiku u Frankfurtu u Nemačkoj, ispitali su više od četiristo volontera koji su pročitali i ocenili 111 dela haiku poezije i 16 soneta. Učesnici su odgovarali na pitanja za svako delo, a jedno od njih je bilo i u vezi sa živopisnošću, odnosno, njihovim doživljajem nakon čitanja. Trebalo je da odgovore da li ih je pesma opustila ili stimulisala, da li je stilski bila privlačna, kao i da li je sadržaj samog dela bio pozitivan ili negativan.
Nije bilo iznenađenje to što se ukus ispitanika razlikovao, ali istraživači su otkrili da su, kada se sve uzme u obzir, pesme koje su sadržale živopisne prikaze bile bolje primljene, a i ocenjene su kao prijatnije. Emocionalna amplituda – koliko je poema emotivno uticala na subjekte – takođe je igrala manju ulogu, pri čemu su čitaoci „pozitivne“ pesme ocenili kao privlačnije i prijatnije u odnosu na one sa negativnim kontekstom. Pesme koje su dobile niže ocene u većini slučajeva su bile one koje su imale negativnu konotaciju i kojima je nedostajalo slikovitih opisa.
Istraživači smatraju i da su pesme sa upečatljivim opisima interesantnije, što bi moglo da objasni njihovu popularnost u ovoj konkretnoj studiji. Nadaju se da će i u budućnosti moći da koriste sličnu metodologiju kako bi istraživali faktore koji možda utiču na naše uživanje u muzici, književnosti, ali i filmovima.
Autor: Kirstin Foset
Izvor: mentalfloss.com
Prevod: Nataša Đuričić
Kako bi utvrdili zašto su određena poetska dela stilski prijatna dok su neka druga manje ugodna, istraživači sa Univerziteta u Njujorku i sa Maks Plank Instituta za empirijsku stilistiku u Frankfurtu u Nemačkoj, ispitali su više od četiristo volontera koji su pročitali i ocenili 111 dela haiku poezije i 16 soneta. Učesnici su odgovarali na pitanja za svako delo, a jedno od njih je bilo i u vezi sa živopisnošću, odnosno, njihovim doživljajem nakon čitanja. Trebalo je da odgovore da li ih je pesma opustila ili stimulisala, da li je stilski bila privlačna, kao i da li je sadržaj samog dela bio pozitivan ili negativan.
Nije bilo iznenađenje to što se ukus ispitanika razlikovao, ali istraživači su otkrili da su, kada se sve uzme u obzir, pesme koje su sadržale živopisne prikaze bile bolje primljene, a i ocenjene su kao prijatnije. Emocionalna amplituda – koliko je poema emotivno uticala na subjekte – takođe je igrala manju ulogu, pri čemu su čitaoci „pozitivne“ pesme ocenili kao privlačnije i prijatnije u odnosu na one sa negativnim kontekstom. Pesme koje su dobile niže ocene u većini slučajeva su bile one koje su imale negativnu konotaciju i kojima je nedostajalo slikovitih opisa.
Istraživači smatraju i da su pesme sa upečatljivim opisima interesantnije, što bi moglo da objasni njihovu popularnost u ovoj konkretnoj studiji. Nadaju se da će i u budućnosti moći da koriste sličnu metodologiju kako bi istraživali faktore koji možda utiču na naše uživanje u muzici, književnosti, ali i filmovima.
Autor: Kirstin Foset
Izvor: mentalfloss.com
Prevod: Nataša Đuričić
Podelite na društvenim mrežama:
Prikaz knjige „Kal juga“: Mističnim pustohodinama Lepenskog Vira
13.02.2026.
Slično Aleksandru Tešiću koji je unutar svog epskog romana „Lazarevo časomerje“ spojio više značajnih događaja iz srpske, vizantijske i ruske prošlosti, i Mladen Milosavljević u „Kalu juga“ spaja isto...
više
Iz prve ruke – „Prepleteni život“: Ključ za razumevanje života
13.02.2026.
Kako gljive stvaraju naše svetove, menjaju naše umove i oblikuju našu budućnost, otkrivamo u knjizi „Prepleteni život“ Merlina Šeldrejka, koju nam preporučuje urednik Srđan Krstić.
U mnoštvu dobrih...
više
„Ma koliko danas svet izgledao strašno, poljubac i kontakt čine ga lepim i izazovnim!“: Održana promocija knjige Zorice Tomić „Poljubac“
13.02.2026.
Knjiga „Poljubac“ prof. dr Zorice Tomić predstavljena je u četvrtak 12. februara u knjižari Delfi SKC koja je bila ispunjena do poslednjeg mesta.
O knjizi su, pored autorke, gov...
više
Sajsi MC o zbirci „Šta žulja zgrade?“: Poezija u muzici može svašta da trpi, na papiru ne
13.02.2026.
Ivana Rašić, publici poznata kao Sajsi MC, već decenijama zauzima jedinstveno mesto na regionalnoj muzičkoj sceni – oštra, subverzivna, duhovita i politična, sa jezikom koji ne pristaje na kompromise....
više
Laguna d.o.o. Kralja Petra 45, Beograd Matični broj: 17414844
Copyright © Laguna 1999 - 2026
Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.