Proživite iznova omiljene Šekspirove priče kroz ediciju Hogart Šekspir

Život je možda, kako je Magbet tvrdio, priča „koju pripoveda idiot, bez ikakvog značaja“, ali to nas ne sprečava da je iznova i iznova pričamo.

„Magbet“ Ju Nesbe

U poslednjoj iznova ispričanoj Šekspirovoj priči o ambiciji i oholosti koja polazi po zlu norveškog autora trilera Jua Nesbea, Magbet je policijski istražitelj sa mnogo mana koji se bori protiv zloglasne trgovine drogama i sopstvenih demona. Priča je smeštena u oronuli industrijski grad sedamdesetih godina prošlog veka. Kralj Dankan je moralni šef policije, dok je problematična boginja Hekata sada manipulativna, vesela sveznalica koja diluje drogu. „Magbet“ je poslednja objavljena knjiga u Hogartovom serijalu u kom popularni pisci iznova pričaju svoja omiljena Šekspirova dela. 

„Novi učenik“ Trejsi Ševalije

U Šekspirovoj tragediji, lik Otela je Mavar, ali su kritičari dugo većali da li se to što je lik crn odnosi na njegovu boju kože ili na njegov status u sedamnaestovekovnoj Veneciji. U novoj verziji priče koju je napisala Trejsi Ševalije nema zabune: Osei, dečak iz Gane poznat kao O, je crnac – i jedino je crno dete u svojoj novoj školi u Vašingtonu pa postaje meta nasilnika kojima smeta njegovo prijateljstvo sa popularnom devojčicom Di. Političke mahinacije i seksualna ljubomora su u ovom romanu iz Šekspirovog dela prenešene na dečije igralište – i šokantno su se dobro uklopile.

„Đavolji nakot“ Margaret Atvud

Kako bi sačuvala Šekspirovu sklonost ka korišćenju predstave unutar predstave, Margaret Atvud je iznova ispričala „Buru“ kroz likove koji pokušavaju da izvedu pozorišnu predstavu „Bura“. Lik Prospera je često poređen sa piscem koji stvara pozorišno delo (a neki kritičari tvrde da predstavlja samog Šekspira) tako da se potpuno prirodno u ovom romanu uklapa kao umetnički direktor predstave koji se nada da će kroz pozorišni trijumf dobiti svoju osvetu, spasenje i ponovni susret sa kćerkom.

„Prznica“ En Tajler

„Ukroćena goropad“ je oduvek bilo jedno od omiljenih dela za adaptaciju – ko može odoleti priči o jakoj ženi koju pobeđuje ljubav? Ipak, malo je ponovo ispričanih verzija ove drame koje su istražile priču iz perspektive upravo te jake žene – odnosno goropadi koja ima sopstvenu viziju toga da li treba da bude ukroćena ili ne. U ovom delu je spisateljica En Tajler nadgradila Šekspirovu komediju i priču donela kroz pogled glavne junakinje Kejt, pametne heroine sa mnogo samopouzdanja koju porodica iskorišćava, na poslu je ne cene i uopšteno se ne uklapa u svet oko sebe. Ali ko zaista treba da se promeni – Kejt ili oni koji pokušavaju da je ukrote?

„Ime mi je Šajlok“ Hauard Džejkobson

Na mnogo načina antisemitizam „Mletačkog trgovca“ ga čini najtežim Šekspirovim delom za osavremenjavanje jer su kritičari i dalje podeljeni po pitanju toga da li delo podržava ili kritikuje religioznu netoleranciju. Džejkobson, koji je i sam Britanac i Jevrejin, bavi se direktno ovim pitanjem iznova pripovedajući priču iz perspektive komplikovanog i progonjenog protagoniste: Šajloka. Dok oplakuje preminulu suprugu, trgovac umetninama Strulovič mora da se pomiri sa izdajom koju mu je priredila voljena ćerka bežeći sa fudbalerom koji simpatiše naciste. Ovde Džejkobson istražuje pitanje identiteta kako u sadašnjem trenutku, tako i van vremenskih okvira.

„Procep u vremenu“ Dženet Vinterson

Priče o razilaženjima i ponovnim spajanjima porodica nikada ne zastarevaju. U adaptaciji Šekspirove „kasne“ drame „Zimska bajka“, radnja je smeštena u Britaniju nakon recesije 2008. godine gde menadžer hedž fonda, vođen ljubomorom, progna novorođeno dete za koje veruje da je rezultat preljube. Priča se zatim seli u Novu Boemiju, mesto koje predstavlja Nju Orleans nakon uragana Katrina, gde beba, Perdita, odrasta. Kao i u Šekspirovom delu, rasturena porodica je na kraju zalečena uz pomoć malo magije, nekoliko slučajnosti i zahvaljujući dugotrajnoj snazi jezika.

Izvor: signature-reads.com  
Prevod: Dragan Matković