Laguna - Bukmarker - Promocija romana Marija Vargasa Ljose - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Promocija romana Marija Vargasa Ljose

Ne propustite tribinu posvećenu književnom delu jednog od najcenjenijih pisaca današnjice i dobitniku Nobelove nagrade za književnost 2010. godine  Mariju Vargasu Ljosi.

U četvrtak, 9.juna, u Maloj sali Doma kulture Studentski grad u 20 sati biće održana promocija dela Marija Vargasa Ljose. Na promociji će govoriti Silvija Monros Stojaković, Aleksandra Mančić, Bojana Kovačević Petrović, Dalibor Soldatić  i Milan Komnenić.

Mario Vargas Ljosa rodio se u Arekipi u Peruu 1936. Studirao je književnost u Limi, a doktorirao u Madridu. Za vreme studija radi kao novinar i počinje da objavljuje kratku prozu. Već s prve tri knjige – zbirka priča „Šefovi“ (1957) i romani „Grad i psi“ (1963) i „Zelena kuća“ (1965) – osvaja nekoliko uglednih nagrada. Do kraja šezdesetih, uz Markesa, Kortasara i Fuentesa, postaje jedan od glavnih nosilaca latinoameričkog književnog buma u Evropi. Pored nekoliko drama, studija, eseja i memoarske proze, objavio je romane: „Razgovor u katedrali“, „Pantaleon i posetiteljke“, „Tetka Hulija i piskaralo“, „Rat za kraj sveta“, „Pohvala pomajci“, „Don Rigobertove beležnice“, „Jarčeva fešta“, „Raj na drugom ćošku“, „Avanture nevaljale devojčice“ i „Keltov san“. U mladosti je Ljosa bio vatreni levičar, pristalica kubanske revolucije i Fidela Kastra, da bi se kasnije priklonio idejama neoliberalizma, kritikujući istovremeno i ekstremno leve i ekstremno desne režime. Bio je kandidat za predsednika Perua 1990, ali je u drugom krugu izgubio od Alberta Fudžimorija. U obrazloženju Švedske akademije stoji da je Vargas Ljosa zaslužio nagradu zbog kartografski preciznih prikaza struktura moći i jetkih slika otpora, revolta i poraza pojedinca.

Pored Nobelove, dobitnik je niza najznačajnijih svetskih nagrada, priznanja i počasnih doktorata.
 


POVEST O MAJTI

Mario Vargas Ljosa

Nobelova nagrada za književnost 2010. godine.

Roman o idealistima i avanturistima koji su slučajno postali revolucionari.
 

 


PANTALEON I POSETITELJKE

Mario Vargas Ljosa

Nobelova nagrada za književnost 2010. godine.

Humorističan pristup ozbiljnim temama i nedodirljivim institucijama vojske i crkve.
 

 


POHVALA POMAJCI

Mario Vargas Ljosa

Nobelova nagrada za književnost 2010. godine.

Ovaj zaigrani roman o ljubavi i požudi nateraće rumenilo u obraze čak i najtvrdokornijih liberala i pohotljivaca.
 

 


AVANTURE NEVALJALE DEVOJČICE

Mario Vargas Ljosa

Dobitnik Nobelove nagrade za književnost 2010. godine.

Biblioteka Bolero vodi vas među latinoameričke pisce i može vam pokazati pravo lice ljubavi.
 

 


Podelite na društvenim mrežama:

nova izdanja knjiga domaćih autora laguna knjige Nova izdanja knjiga domaćih autora
20.12.2024.
Knjige Jelene Bačić Alimpić uvek su aktuelne i u vrhu čitanosti. U knjižarama će se uskoro naći 34. izdanje njenog romana „Pismo gospođe Vilme“, 26. izdanje „Poslednjeg proleća u Parizu“, dok će uskor...
više
robert hodel o bori stankoviću švajcarac o vranjancu laguna knjige Robert Hodel o Bori Stankoviću: Švajcarac o Vranjancu
20.12.2024.
Robert Hodel, rođeni Švajcarac, autor zapažene knjige o Bori Stankoviću „Ranjav i željan“, imao je drugu beogradsku promociju knjige, na kojoj je lično učestvovao. To je bio povod za pregršt pitanja. ...
više
đorđe bajić predstavio jedno đubre manje na novoj s laguna knjige Đorđe Bajić predstavio „Jedno đubre manje“ na Novoj S
20.12.2024.
Gost emisije „Pokreni se“ na televiziji Nova S bio je Lagunin autor Đorđe Bajić, koji je predstavio svoj novi roman „Jedno đubre manje“. Sa Bajićem je razgovarao Marko Novičić, novinar i urednik jutar...
više
prikaz knjige vizantijski svet blistavi sjaj hiljadugodišnjeg carstva laguna knjige Prikaz knjige „Vizantijski svet“: Blistavi sjaj hiljadugodišnjeg carstva
20.12.2024.
Ako ne računamo Kinesko carstvo u dalekoj Aziji, moćna Vizantija bila je verovatno najdugovečnija država staroga veka, opstavši u raznim oblicima na samom vrhu Balkanskog poluostrva preko hiljadu godi...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.