Pročitajte nagrađenu priču „Poreklo“ Bojana Ljubenovića

Bojan Ljubenović dobitnik je Međunarodne nagrade za satirično stvaralaštvo „Aleko“ za priču „Poreklo“, koju ćete upravo imati priliku da pročitate.



„Poreklo“
 
Nekim čudom ispred šaltera u opštini nije bilo nikoga pa sam odmah prešao na stvar:
- Dobar dan. Želim da promenim ime i prezime.
Gospođa za šalterom me je pažljivo pogledala.
- Kako se sada zovete? – pitala je.
- Blagoje Petrović – odgovorio sam.
- A kako biste da se zovete?
- Pa Blagoje Petrović.
Žena je nervozno skinula naočare.
- Zovete se Blagoje Petrović, a hteli biste da promenite ime u Blagoje Petrović. Je l’ vi to mene zafrkavate?
- Ja uopšte nisam rekao da želim da promenim svoje ime i prezime.
- Nego čije?
- Mog pradede. Živorada Petrovića.
Živac ispod levog oka je vidno počeo da joj podrhtava.
- Želite da promenite ime svog pradede... A gde vam je pradeda?
- Naravno, umro je. Pre pedeset godina.
- I sad vi želite da mu promenite ime. Mogu li da znam zašto?
Znao sam da ću morati da objašnjavam.
- Svi vučemo poreklo od svog pradede, zar ne? – pitao sam.
- Tako je – rekla je službenica.
- E pa, poreklo koje ja vučem od svog pradede je neodgovarajuće.
- Za šta – neodgovarajuće?
- Za dobijanje pasoša sa kojim bih mogao da radim u Evropskoj uniji. Ovih dana sam obišao nekoliko ambasada, ali su mi svuda rekli da mi je poreklo neodgovarajuće. Pradeda mi je, naime, Srbin.
- A šta biste vi da bude?
- Bilo šta. Bugarin, Mađar, Slovak, čak i Hrvat. Ali najbolje Bugarin, oni najlakše daju državljanstvo.
- Ako sam dobro razumela, vi želite da promenite ime svog pradede Živorada Petrovića u neko bugarsko, kako biste lakše dobili njihov pasoš, a potom i radnu dozvolu u Evropskoj uniji?
- Tačno. Dobro ste shvatili. Od plate u Srbiji ne mogu da živim, a iz Evrope su me već dva puta deportovali.
Žena se blago nasmejala.
- Za ovakvo nešto još nisam čula. Ali priznajem da ima logike. Zašto jednostavno ne sačekate da Srbija ne uđe u Evropsku uniju?
- Gospođo, ljudski život je kratak, mi ne živimo trista godina kao kornjače.
Klimnula je glavom kao da se slaže sa mnom, ali je potom rekla.
- Promena imena i prezimena drugih lica, pa ni svojih predaka po zakonu nije moguće. Imate li još neki zahtev?
Malo sam razmišljao a potom rekao:
- Mogu li onda ipak da podnesem zahtev za promenu svog ličnog imena?
- To može. Kako biste da se zovete?
- Blagi Petrov.
Opet je skinula naočare i gotovo majčinski me pogledala.
- Novo, bugarsko ime, vam neće pomoći da dobijete bugarski pasoš, to znate?
- Znam, ali će pomoći mojim praunucima. Neću da me kunu zbog pogrešnog porekla kao ja svog pradedu.