Laguna - Bukmarker - Privilegija kao breme: prikaz knjige „Tetovažer iz Aušvica“ - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Privilegija kao breme: prikaz knjige „Tetovažer iz Aušvica“

I nakon više od sedamdeset godina pošto je okončan Drugi svetski rat, a sa njime i nacistički genocid nad Jevrejima, ne možemo a da se nakon čitanja knjige poput „Tetovažera iz Aušvica“ ne zapitamo: zar je moguće da se sve ovo stvarno događalo?

Nevericu neće umanjiti ni činjenica da je Heder Moris zasnovala priču na potpuno istinitim događajima, i to nakon mnogobrojnih razgovora sa Jevrejinom koji je preživeo logor Aušvic i koji je zapravo glavni junak same knjige.

Ipak, znajući da je Holokaust priča koja verovatno nikada neće biti ispričana do kraja i da svaka sudbina tog masovnog stradanja zaslužuje posebnu knjigu, brzo ćemo prihvatiti bolnu istinu da se ono što čitamo u „Tetovažeru iz Aušvica“ zaista desilo, pa koliko god da nam poneke scene u svojoj morbidnosti deluju izvan granica realnosti, čak i izvan granica svakog poimanja zločina i torture.

Ono što će mnogim čitaocima verovatno biti neobično već na prvi pogled, a što ovu knjigu izdvaja od mnogih drugih publikacija o zloglasnim logorima, to je položaj glavnog junaka, koji nije kapo, ali ipak uživa izvesne privilegije, jer je zadužen da tetovira brojeve na rukama tek prispelih Jevreja, Roma i ostalih zatočenika Aušvica. I kad je već u takvom položaju, onda tetovažer iskorišćava male ali dovoljne povlastice, te na razne načine pomaže brojnim zatvorenicima, sve vreme se držeći ideje da i spas jednog čoveka može značiti spas celog sveta.

A ono što će svakog čitaoca posebno fascinirati, to je neočekivan razvoj jedne ljubavne priče na mestu gde istrajava samo smrt i gde se od opaske „imamo posla“ ledi krv u žilama.

Koristeći se kakvim-takvim privilegijama i poverenjem koje je zadobio kod nacističkih oficira, tetovažer uspeva da stupi najpre u kontakt, a zatim i u ljubavnu vezu sa ženom kojoj je lično istetovirao broj na ruci, što se pokazalo kao sudbonosni momenat u njihovim životima.

Zahvaljujući snazi i veri, glavni junak uspeva da sačuva život svoje voljene i da je nakon rata pronađe kako bi sa njom proveo ostatak života, a kao što nije prihvatao da ostane rastavljen od nje dok je bila živa, tako je i nakon njene smrti žurio da oper budu zajedno – to je bivši tetovažer sâm rekao autorki knjige, pa će nas ova njegova izjava dirnuti pri samom kraju priče, kad smo već pomislili da nas ništa više ne može uzbuditi.

I pored toga što radnja uglavnom prati život jednog logoraša, ipak je ova knjiga značajna kao svedočanstvo o celom jednom sistemu, koji je planski zlostavljao i ubijao čitave nacije, neretko uz asistenciju lekara kojima za odabir pacijenata nije bolest bila kriterijum, nego etnička pripadnost. Takođe nam „Tetovažer iz Aušvica“ još jedanput ukazuje na ličnosti koje su se mračnim slovima upisale u istoriju, a čiji se zločini ponekad relativizuju ili čak zaboravljaju.

Značajno je i to što se Heder Moris nije zadržala samo na tetovažerovom životu u Aušvicu, nego je prikazala i kako su izgledali dani nakon logora – a pokazaće se da ni taj period nije bio mnogo lakši, jer ako se u logoru trebalo snalaziti sa hladnokrvnim i morbidnim čuvarima, na slobodi se trebalo snaći u haosu koji je rat ostavio za sobom, a zatim opstati u jednom sasvim novom poretku, kome nije promaklo da liši slobode i čoveka koji je dovoljno patio pod prethodnim režimom.

Neizmeran je značaj koji će „Tetovažer iz Aušvica“ tek imati i za istoriju i za književnost, jer od zaborava je spasena jedna potresna i nesvakidašnja logorska ljubavna priča, predočeno je novim generacijama koje su to strahote zbog kojih se i danas drhti kad se spomene Aušvic, a pritom je najveći deo priče dat iz ugla čoveka kome je mala privilegija donela teško breme, pošto je – prema neprimerenim rečima jednog naciste – bio verovatno jedini Jevrejin koji je ušao u peć i iz nje se vratio živ.

Auro: Dušan Milijić


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
sto godina leni i margo laguna knjige Sto godina Leni i Margo
22.04.2021.
Na dnu naslikane zvezde, žutom bojom i najtanjom četkicom koju sam našla napisala sam: Leni, sedamnaest godina. Kad je ovo videla, i Margo je uradila isto. Margo, napisala je, osamdeset i tri. A onda ...
više
tema romana je pogodila skrivene želje (nekih čitateljki) video  laguna knjige Tema romana je pogodila skrivene želje (nekih čitateljki) [video]
22.04.2021.
Sa autorom romana „Žena s drugog kata“ Juricom Pavičićem razgovarali smo o tom njegovom romanu koji se pojabvio u izdanju Lagune u februaru ove godine. U pitanju je socijalni triler koji sjajno oslika...
više
jedna od najvećih francuskih izdavačkih kuća zamolila je pisce u pokušaju da prestanu da šalju rukopise laguna knjige Jedna od najvećih francuskih izdavačkih kuća zamolila je pisce „u pokušaju“ da prestanu da šalju rukopise
22.04.2021.
„Prestanite da nam šaljete rukopise!“ Tako je glasila poruka francuske izdavačke kuće Galimar, upućune piscima „u pokušaju“ ovog aprila, nakon što su primili sijaset rukopisa. Izdavačka kuća Ga...
više
prikaz romana ordesa  laguna knjige Prikaz romana „Ordesa“
22.04.2021.
Kad god sam u nekoj biblioteci, osećam se kao kod kuće, naročito kad su tu bibliotekari koji umeju da vam preporuče dobru knjigu kad ne znate šta biste čitali. Tako sam u biblioteci Instituta Serva...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.