Ukratko: Valter Urban i Fridrih Fite Karoli su dvojica sedamnaestogodišnjih muzača krava iz severne Nemačke, koji bivaju prisilno regrutovani u februaru 1945. Dok je jedan angažovan kao vozač intendantske jedinice oružanih snaga SS-a, drugi, Fite, mora na front. Fite dezertira, biva uhapšen i osuđen na smrt, a Valter, čiji cinični zapovednik ne prihvata izgovore, iznenada stoji u streljačkom vodu pred svojim najboljim prijateljem.
Februar 1945. U Nemačkoj se Drugi svetski rat bliži kraju – sa istoka nastupa Crvena armija, a posle savezničkog iskrcavanja u Normandiju, sa zapada stižu Amerikanci i Britanci. Ali nemačka ratna mašinerija se ne predaje i dva mlada mlekara, Valter i Fridrih, zvani Fite, bivaju prinudno regrutovani neposredno pred kraj rata. Valter postaje vozač Vafen-SS-a, a Fite mora u borbu. Valter užasnuto posmatra poslednje mesece rata, postaje svedok zločinâ nad navodnim partizanima i očajničkih orgija. Na kraju, ponovo stoji oči u oči sa svojim prijateljem. Fite je dezerter, a kazna za dezerterstvo je smrt.
Ralf Rotman na dobrih 200 strana izlaže priču kakva se bezbroj puta mogla odigrati u Nemačkoj pred kraj rata: mladići koji su prethodno zbog rada u privredi bili izuzeti iz vojne službe, pod prisilom odlaze u borbu u poslednjem očajničkom naporu da se preokrene tok rata. SS je u ovom trenutku čak primoran da zapošljava lovce na dezertere. Dvojica prijatelja stižu u Mađarsku. I dok Valter na sve načine pokušava da preživi, Fiteu je dosta ubijanja i smrti.
Bes očajnika
U februaru 1945. rat je već odavno izgubljen. Još od iskrcavanja saveznika u Normandiju, u junu 1944, može se predvideti ishod rata. Ali nacistički režim tvrdoglavo odbija da prizna poraz i šalje na front poslednje rezerve. Između jula 1944. i kraja rata u maju 1945, gine više ljudi nego tokom prethodnih 5 godina, a Valter i Fite se nalaze usred tog haosa.
Okvirna priča Rotmanovog kratkog romana, u kojoj pripovedač sedi uz samrtnu postelju svog oca dok se ovaj priseća rata, nagoveštava da roman ima autobiografsku pozadinu. Nakon početka priče na jednoj severnonemačkoj farmi, gde šegrtuju dvojica prijatelja, čitalac iznenada biva bačen u sred ratnog vihora. Posle kratke obuke, Valter stiže u Mađarsku i primoran je da posmatra kako oficiri teraju svoje vojnike u borbu, a SS sumnjiči nedužne seljake da su partizani. Dok kroz Valterove oči pratimo poslednje mesece rata, stalno smo svesni njegove želje da jednostavno sačuva živu glavu. Rat neće još dugo trajati. Očaj i beda postaju sve opipljiviji i mi se pitamo kako je moguće preživeti u takvim uslovima. Nepredvidivi kraj Valterovog i Fiteovog prijateljstva uvlači nas još dublje i čitalac, kao i glavni lik, dočekuje završetak rata uznemiren i izgubljen.
Zreo roman koji dugo ostaje u pamćenju
Rotmanov roman ima tek nešto više od 200 strana, ali ostavlja dubok utisak na čitaoca. Prizori života u ratu poseduju takvu snagu da intenzitetom nadmašuju scene borbe. Dok Valterovo beznađe zbog besmislenog ubijanja raste, čitalac očajnički čeka klimaks priče. A kada do njega dođe, pauza u čitanju je neizbežna.
U pogledu stila, roman ostavlja utisak svojom živopisnošću i jednostavnim, preciznim jezikom. Tokom čitanja, ne napušta nas osećaj da sa glavnim likovima učestvujemo u radnji i saučestvujemo u njihovom bolu. Kada se na kraju ove kratke knjige oprostimo od Valtera, Fitea i ostalih, nije lako posegnuti za drugom knjigom. Ovo je upečatljiv antiratni roman, ali i mnogo više od toga.
Izvor: histo-couch.de
Prevela: Jelena Tanasković