Prikaz romana „Sasvim obična porodica“ Matijasa Edvardsona

Novi roman Matijasa Edvardsona podseća nas da čak ni prosečne, naizgled nezanimljive porodice nisu bez mana.

Sasvim običnu porodicu, sa kojom nas upoznaje ovaj švedski pisac, čine sveštenik Adam, pravnica Ulrika i njihova ćerka Stela. Sama zanimanja roditelja trebalo bi da nam ukažu na to da je ovde reč o ljudima koji znaju razliku između ispravnih i neispravnih postupaka, ali već na uvodnim stranicama romana mi zatičemo Adama koji ozbiljno razmišlja o tome kako da svedoči na suđenju svojoj ćerci. Stela je, naime, optužena za ubistvo tridesetdvogodišnjeg Kristofera Olsena. Činjenica da Adam odano služi bogu, ali je istovremeno i brižni otac, navodi nas da se zapitamo kako će se ponašati u ovakvoj situaciji. Sigurno neće lagati. Ili možda hoće? Da li bi lagao i kada bi bio ubeđen u krivicu svoje ćerke?

Adam, Stela i Ulrika u romanu jedno za drugim govore o ulozi koju je svako od njih odigrao u nedavnim događajima, ali njihove ispovesti dopunjene su flešbekovima, u kojima se upoznajemo sa usponima i padovima cele porodice i njihovim pokušajima da u svakoj situaciji postupe ispravno. Na površinu postepeno isplivavaju nedostaci ovih ljudi i izazovi sa kojima su se tokom života suočavali. Postaje jasno da se u ovoj porodici o problemima uglavnom nije razgovaralo, i da su oni redovno gurani pod tepih. Ako bi neka situacija zapretila da ih izbaci iz ravnoteže, oni bi joj jednostavno okrenuli leđa i nastavili dalje. Nažalost, u jednom trenutku uviđaju da se neki problemi ne mogu ignorisati. Stela je oduvek znala šta želi, čak i kada je kao tinejdžerka sanjala o tome da odlazi u razne avanture i živi život punim plućima. Iako je izrasla u sasvim nepredvidivu ličnost, kojoj nije strano konzumiranje droge i alkohola, to ipak ne znači da je spremna da počini ubistvo, zar ne?

Ovaj roman ne govori samo o naporima da se utvrdi da li je Stela ubila Kristofera Olsena ili ne, već i o načinu na koji svako od članova porodice na kraju donosi odluke i kako se odnosi prema njima. Potrebno je dosta vremena kako bi se slika sagledala u celini. Čitaocu će se sigurno se u nekoliko navrata učiniti da je razumeo o čemu je reč, ali autor će ga ipak nadmudriti  neočekivanim obrtima i iznenađujućim završetkom priče. „Sasvim obična porodica“ je roman za svaku preporuku.

Izvor: thebelgianreviewer.wordpress.com
Prevod: Jelena Tanasković