U ovom nastavku jednog od najprodavanijih serijala (po oceni Njujork tajmsa),
Stakleni presto, pratite Kejola na dugom i napornom putovanju ka dalekom carstvu.
Kejola Vestfola je oduvek karakterisala nepokolebljiva odanost, snaga i položaj kapetana Kraljevske garde. Ali sve se to promenilo kada je stakleni zamak razbijen, njegovi ljudi ubijeni, a kralj Adarlana mu poštedeo život, ali slomio telo.
Jedina nada da će se oporaviti leži u rukama legendarnih isceliteljki iz Tore Cesmea u Antici – uporištu moćnog carstva na južnom kontinentu. I dok se kod kuće nadvija rat nad Dorijanom i Elin, njihov opstanak bi mogao zavisiti od toga da li će Kejol i Nesrin ubediti vladare carstva da sa njima sklope savez.
Ali ono što otkrivaju u Antici oboje će ih promeniti – i biti važnije za spas Erileje nego što su mogli da zamisle.
Pa, oklevala sam pred čitanje ove knjige jer znam da se mnogima ne dopada što je radnja toliko fokusirana na Kejola. Zbog toga sam počela lagano sa čitanjem, a na kraju sam, zapravo, uživala. Definitivno mi nije omiljena u serijalu, ali je ipak dobar i važan deo priče. I definitivno je bila potrebn, jer se sve ovo ne bi dobro uklopilo da je ostalo u knjizi „
Carstvo oluja“. Osim toga, „Carstvo oluja“ bi bilo ogromno. Tako da je definitivno dobro što je zasebna knjiga.
Dobro, dozvolite mi da govorim o onome što mi se najviše dopalo u knjizi. Ajrin!!! Znala sam da ćemo čitati o Ajrin, jer se mnogo drugih likova iz zbirke priča „Assassin's Blade“ pojavilo u „Carstvu oluja“. Tako da sam znala da će Ajrin igrati važnu ulogu, pošto su se uputili ka Tore Cesmeu. I to mi se svidelo! Ajrin je morala da se izbori sa mnogo stvari u ovoj knjizi. Kada je dobila zadatak da leči Kejola, prvo nije htela da pristane na to, pošto je služio bivšeg kralja Adarlana koji je ubio njenu majku. I zbog toga nije videla Kejola kao dobrog čoveka. I trebalo joj je vremena da ga upozna i shvati da zapravo nije grozan čovek koji je slepo sledio kralja. Mislim da je razvoj Ajrininog lika odličan. Na kraju je shvatila da nisu svi pod bivšim kraljem bili loši i naučila je da nisu svi iz Adarlana isti. I dopalo mi se da pratim kako se razvija kao osoba, od kratke priče o njoj, do onoga što je postala nakon boravka u Antici. Od devojke koja skoro da nije umela da se bori, odrasla je u devojku koja druge uči kako da se brane i odabrana je za buduću naslednicu poglavarke Tore Cesmea, zahvaljujući svojoj isceliteljskoj veštini. Predivno. Drago mi je što se njen odlazak u Antiku toliko isplatio i što je uspela da razvije tako snažan isceliteljski talenat. Takođe mi je drago što je, kako se priča razvijala, shvatila da je jača nego što misli dok se borila sa odjekom tame u Kejolovoj rani. I takođe sam pomislila da je divno što je Ajrin saznala da nije prva u svojoj porodici koja je došla u Tore. Bio je to prelep trenutak za nju. Jednostavno volim Ajrin i ona mi je, iskreno, najomiljenija u knjizi.
Pređimo na samog Kejola. Dobro, nije me baš oduševio u prvoj polovini. Ponašao se kao pravi džangrizavi, tvrdoglavi kreten prema Ajrin svaki put kad je pokušala da mu pomogne da se otvori, ili da mu pomogne u bilo čemu. U svemu je bio baš tvrdoglav. I toliko se iskaljivao na njoj kada je pokušavala da mu pomogne da se izleči, i fizički, i mentalno/emocionalno. Neko vreme mi je prilično kidao živce. A onda i njegova „odanost“ u „vezi“ sa Nesrin. Dobro, pre svega, nigde nisu konkretno izjavili da će ikada pokušati ponovo. Prosto se nekako pretpostavljalo, iako nije izrečeno. Drugo, poruka koju je Nesrin ostavila bio je njen način da kaže zna da među njima nikada više neće biti ništa. Tako da me je njegova krivica i odanost u toj „vezi“ nervirala zato što nije moglo biti jasnije da nikakva veza ne postoji. Ma znala sam od samog početka da neće ponovo biti nikakve veze među njima. Jednostavno su bili jedno drugom uteha kada je sve propalo. Nisam bila neka naročita Kejolova obožavateljka dok nije počeo da bude fin prema Ajrin. Kao da je konačno prestao da bude neprijatan prema njoj i kada joj je dao šansu. Počeo je da biva ljubazniji, da lakše sarađuje sa njom, prihvata njenu pomoć, počelo je da ga zanima ono što joj se desilo, čak je počeo da sluša njene priče. A kada se to desilo, svidelo mi se kako je jačala povezanost između Kejola i Ajrin. Oboje su prošli kroz teške trenutke u mladosti. I razgovori o tome su im pomogli da zacele rane i da se povežu. Prelepo. Zapravo sam bila srećna kada se Kejol konačno suočio sa svojim demonima i sa svojom prošlošću dok je ona bila pored njega. Toliko dugo je u sebi čuvao mnogo mržnje i besa da je bilo dobro videti kako ih se konačno rešava. Mislim da je Kejol neverovatno mnogo napredovao u drugoj polovini knjige. I sada nisam toliko ljuta na njega kao što sam bila na kraju „
Kraljice senki“. Na kraju mi ga je bilo čak i žao. Prošao je kroz svo to isceljivanje i bio nadomak cilja, samo da bi mu sve to bilo oduzeto.
A Nesrin. Otišla je u Antiku da bi pomogla Kejolu da se izleči, ali njena priča je prerasla u nešto mnogo više od toga. U nešto prelepo. Zaslužila je da ima svoju priču i da ne bude samo Kejolova senka. A njeno zbližavanje sa Sartakom nije joj samo pomoglo da nastavi život posle veze koja nije bila prava veza sa Kejolom, već joj je pomoglo da nađe još saveznika u borbi protiv Eravana. I zapravo je Nesrin ta koja je došla do važnih informacija o njihovim neprijateljima. Tako da je njena priča u kojoj je na početku bila Kejolova senka, na kraju ispala neverovatno velika i dobra za nju. I bilo mi je drago što je postala važan lik. Takođe mi je strašno drago što je na kraju dobila svog Ruha. Sartak faktički upravlja vojskom Ruhova u Antici i govori Nesrin sve o Ruhovima i njihovim jahačima. I mislim da je baš lepo što je Nesrin uzela Ruha čiji je jahač umro dok je Ruh još bio mlad. Prelepo. Posle priče o tome kako je usamljen i kako čeka, znala sam da će se Nesrin vratiti po njega, pošto je provela toliko vremena jašući Sartakovog Ruha.
Dobro, narode, počnimo sa porodicom Kagana. Stvarno mi se dopao Sartak. Mislim da ni Hasar ni Kašin nisu loši. Jasno je da je Kašin bio malo ljut što je Ajrin bila naklonjenija Kejolu nego njemu, ali osim toga, nije loš. Nije ni Hasar loša, bez obzira na njeno razmišljanje o budućim idejama. Duva mi nije naročito privukla pažnju, a odigrala je važniju ulogu nego što se očekivalo u vezi sa navodnim Valgama u Antici. Sa ljutim Argunom sam imala problem od početka do kraja knjige. Stalno se ponaša kao da Kejol i kao da Eravan nema nikakve veze sa događaima u Antici. I najgori deo, ponaša se kao da je sa njegovom sestrom sve u redu, iako svi oko njih tvrde suprotno. Ozbiljno misli da su sve to laži i obmane. Zbog tog suprotstavljanja svima mi se čini da je taj idiot nekako povezan sa samim Eravanom. Nemoguće da je neko toliko tupav. Kroz celu knjigu mi je izazivao loša osećanja zbog svog poricanja svega. Ni sam Kagan nije loš, samo mislim da je neverovatno mnogo oklevao da pošalje vojsku u rat za koji nije bio siguran da će dobiti i da kraljevstvo ostavi bez zaštite.
Dobro, pređimo na druge stvari. Ono što saznajemo o Maev i njenom odnosu sa Valgom, lažima i spletkama da bi stekla moć koju sada ima. I ranije sam mislila da je Maev zla, a ono što smo saznali u ovoj knjizi mi je to 100% potvrdilo. Nemoguće da je normalna Fejanka a da se tako ponaša. Nikako. I to što je Ajrin takoreći suđeno da odigra važnu ulogu u svemu. Kako je njena moć veća i važnija nego što je ikada zamišljala. Nekako mi je žao zbog nje. Htela je da ode kući i pomogne u ratu, ali mislim da nikada nije želela da njena uloga bude toliko važna u borbi sa Valgama. I AAAAH. Kejol i Ajrin!
*SPOJLERI* Venčaće se. Zapravo mislim da su dobar par. Jedno iz drugog izvlače ono najbolje. I nisam očekivala da će Kejol kraj knjige dočekati kao oženjen čovek. Tako da me je ovo baš iznenadilo. Mislim da će biti zanimljivo kada Ajrin sazna da je Elin devojka koja joj je pomogla pre više godina i mislim da će biti obostrano iznenađenje kada jedni o drugima saznaju da su Elin i Rovan u braku (da, nadam se da će oboje preživeti u „Kingdom of Ash“) i da su Kejol i Ajrin u braku.
Izvor: hopefaithbooks.blogspot.com
Prevod: Borivoje Dožudić