Prikaz romana „Raj na drugom ćošku“

Autor Mario Vargas Ljosa je svetski putnik, a ovog puta je otišao dalje nego ikad do sad – čak na Tahiti, u potrazi za svetom gde je slikar Pol Gogen verovao da će pronaći raj. A raj je uvek na drugom ćošku. U ovom romanu, kao i u mnogim njegovim delima, Vargas Ljosa se pretvara u glasnika u životima drugih ljudi i pokušava da stvori nemoguću sponu: između Pola i njegove bake Flore Tristan, koju nikada nije upoznao.

U romanu „Raj na drugom ćošku“ postoji dvostruki sloj fikcije: jedan je onaj koji Vargas Ljosa stvara kako bi opisao peripetije Pola i Flore, a drugi je u samoj strukturi romana, naročito u poglavljima koja su posvećena životu slavnog slikara. Ova poglavlja se smenjuju sa onima posvećenim peruanskoj utopistkinji i svako započinje jednim od najpoznatijih Polovih dela, što u metaforičkom smislu podražava stvarnost (bilo da ju je autor izmislio ili ne) čuvenog ekscentričnog umetnika. Možemo reći da je ovaj roman naslikan; da je zapravo u pitanju roman unutar slike i primer autorove proncljivosti i sposobnosti da posmatrajući slikarova dela prodre u njegovu dušu. Autoru mora da je pisanje ovog romana pričinilo veliko zadovoljstvo jer mu je omogućio ne samo da posmatra, već i da slika jednog od svojih glavnih likova.

Što se tiče Flore, peruanske utopistkinje koja je prošla svet u potrazi za srećom, postoji gradacija u opisima naizmeničnih nadanja i razočaranja ove energične žene u potrazi za rajem koji joj je neprekidno izmicao, u opisima situacija u kojima joj je izmicao i u njenom očaju zbog stanja u društvu. U tom smislu, ovaj roman govori i o umetnikovoj potrazi za samim sobom i svojoj dušom, o problemima sa kojima se suočava da bi se ostvario u pozivu koji toliko voli, o ozlojeđenosti koja je dovela do stvaranja utopijā sa ciljem da se pronađe kolektivno spasenje (u Florinom slučaju) ili spas pojedinca (u slučaju Pola Gogena).

Roman svakom novom stranicom sve više uvlači čitaoca u priču, i ubrzo postaje potpuno nebitno da li su ovi likovi zaista postojali i kakvi su im bili životi. Flora i Pol, Florita i Koke, kako su ih još zvali, postaju isključivo fiktivni likovi koji razgovaraju posredstvom još jednog izmišljenog junaka – pripovedača. Kao u romanu „Novi život“ Orhana Pamuka, delo razgovara sa sopstvenim likovima uz pomoć Marija Vargasa Ljose.

Pisanje ovog romana umnogome je podsećalo na snimanje filma. Da bi napravio beleške kako to inače čini, Mario Vargas Ljosa je otputovao na Tahiti i posetio sva mesta u kojima je Gogen boravio tokom svoje neustrašive potrage za rajem. Vargas Marijeva ćerka Morgana koja je fotograf, napravila je knjigu sa fotografijama sa ovog putovanja a dokumentaristi Marsela Kuneo i Maurisio Bone su napravili dokumentarac koji na pravi način ilustruje piščevu neumornu želju za istraživanjem; on će i kasnije ići na putovanja u potrazi za svojim likovima, kao što je bio slučaj sa Rodžerom Kejsmentom iz romana „Keltov san“. Na neki način, roman „Raj na drugom ćošku“ ne predstavlja samo putovanje koje su sanjali Pol i Flora, već i ambiciju samog Vargasa Ljose kao romanopisca, gde fikcija ima za cilj pronalaženje sreće po svaku cenu, kako bi dokazao da je, kao i raj, sreća uvek na drugom ćošku.

Autor: Huan Krus
Izvor: elpais.com
Prevod: Sonja Laštro