Prikaz romana „Poslednji problem“: Omaž nad omažima

Španski pisac i novinar Arturo Perez-Reverte započeo je karijeru kao ratni izveštač, da bi svoj prvi roman objavio 1986. godine i tako započeo uspešnu književnu karijeru. Laguna je krajem prošle godine objavila njegov avanturistički roman „Revolucija“, čija je radnja smeštena u Meksiko početkom 20. veka, da bi nedavno u knjižare stiglo još jedno sveže napisano delo ovog vrednog španskog pisca – misterija „Poslednji problem“, koja u sebi uspešno sjedinjuje istorijsku podlogu sa kriminalističkim žanrom.

Kao što stoji i u najavama, i kao što sâm naslov dela nagoveštava, „Poslednji problem“ je Špančev omaž Dojlovom Šerloku Holmsu, ali istovremeno i glumcu Bazilu Ratbonu (1892–1967), koji je u četrnaest filmova snimljenih od 1939. do 1946. godine tumačio lik čuvenog privatnog detektiva i tako stekao ogormnu popularnost koja traje i dan-danas. Radnja „Poslednjeg problema“ smeštena je na ostrvo Utakos, u blizini Krfa, tokom leta 1960. godine. Gosti skromnog hotela postaju akteri misterije koja prati iznenadnu smrt engleske turistkinje čije je beživotno telo pronađeno u paviljonu na plaži. Isprva se čini da je plavokosa četrdesetogodišnjakinja Idit Mender počinila samoubistvo, ali će se uskoro ispostaviti da istina nije baš tako jednostavna.

U stilu Agate Kristi i njenog čuvenog romana „I ne osta nijedan“ (ili „Deset malih crnaca“), ovo je jedna od onih misterija koja se odigrava na izolovanom ostrvu, gde su svi mogući zločinci, ali i potencijalne buduće žrtve. Da li se među gostima hotela krije prepredeni ubica? Nije isključeno, čak sasvim moguće! Hopalong Bazil, glumac koji se proslavio tumačenjem Šerloka Holmsa na velikom platnu (lik osmišljen sa Bazilom Ratbonom na umu), odlučuje da i „u stvarnosti“ postane detektiv i otkrije šta se zaista dogodilo.

„Poslednji problem“ ima više slojeva: tu su centralna misterija i brojni omaži, svakako, s tim da Arturo Perez-Reverte u svom romanu progovara i o pravilima žanra, nudi gotovo-pa-studiju o pisanju kriminalističkog romana. Zanimljiv je to pristup i rezultira delom koje poseduje primamljivu metatekstualnost i u kome će, uveren sam, ponajviše uživati verzirani poznavaoci kriminalističkog žanra i trilera.
 
Autor: Đorđe Bajić, pisac, književni i filmski kritičar
Izvor: Nedeljnik