Prikaz romana „Poslednja stanica Britanija“

„Poslednja  stanica Britanija“ dobitnika Ninove nagrade Gorana Gocića je odlično napisan, univerzalan roman o emigrantima, Londonu osamdesetih i poslednje dve decenije XX veka viđene očima marginalaca.

Gocić je svestran autor - novinar i urednik, filmski stvaralac, prevodilac, pisac i akademski profesor - i to se vidi u načinu na koji piše i radi, u stilu njegovih knjiga, u poimanju sveta. Sa prvim romanom „Tai“, Gocić je osvojio više nacionalnih nagrada za književnost, uključujući nagradu „Miloš Crnjanski“ i Ninovu nagradu i taj uspeh bi mogao da ponovi a možda i proširi sa „Poslednjom stanicom“ jer je u pitanju sjajan i zreo roman jednog interesantnog pisca.

Kroz priču sicilijanskog emigranta Antonija o njegovom boravku u Velikoj Britaniji 1980ih i njegovim „saborcima sa margine“ - izbacivaču Luki, budućem novinaru Goranu i Ivanu, političkom emigrantu iz Praga, Gocić piše o londonskoj umetničkoj sceni, padu Berlinskog zida, neoliberalizmu, ratovima i svim velikim događajima s kraja XX veka.

Emototivna, duhovita, pronicljiva, „Poslednja stanica Britanija“ je roman koji bi, da ga je napisao neki Britanac ili Amerikanac, bio planetarni hit sa pričama o skvoterima, umetnicima i raznim čudacima južnog Londona koji se mogu naći samo tamo i nigde drugde, o marginalcima i nevidljivim običnim ljudima koji su svedoci gotovo tektonskih potresa u društvu.

Ovako, biće bestseler kod nas  - kako kod onih koji vole kvalitetnu literaturu, tako i kod one urbane gradske ekipe (možda čak i više kod njih)  koja je bila mlada osamdesetih, koja je putovala i pratila dešavanja. „Poslednja stanica Britanija“ je dirljiv omaž običnim ljudima - herojima i njihovim težnjama koje su univerzalne bez obzira na to odakle dolaze.

Ako ste raspoloženi da uđete u književni vremeplov, preporučila bih čitanje „Poslednje stanicu Britanija“ u paru sa romanom Gorana Skrobonje (koji je takođe objavila Laguna)  „Kada kažeš da sam tvoj“ o Beogradu osamdesetih.

Autor: Ksenija Prodanović
Izvor: Nedeljnik