Prikaz romana „Poslednja knjižara u Londonu“ Madlin Martin: Štivo za beg i utehu od stvarnosti

Postoji čitava generacija autora koji su možda hteli da snime film, naprave video-igru, ili seriju ali, umesto toga, mogli su samo da svoju priču spakuju u stranice knjige jer to je jedino moguće uraditi sam, i bez naročitog budžeta. Iako Madlin Martin ima očiglednu ljubav prema književnosti, s obzirom na to da je „Poslednja knjižara u Londonu“ puna omaža drugim piscima, ovaj roman ipak deluje kao da je zamišljen kao neki mali, romantizovani film za nedeljno popodne, sa malo melodrame i istorije, i sasvim blagom, gotovo dečjom ironijom.

Postavka o ispitu zrelosti koji prolaze junaci u periodima istorijskih lomova obično nije dosadna u naraciji – glavna junakinja Grejs je mlada, naivna devojka koja dolazi iz provincije da bi uživala u svetlima i uzbuđenju Londona, da bi se možda zaposlila u luksuznom Harodsu, i provela svoje devojačke godine u prestonici punoj događaja i, svakako, pronašla ljubav. Umesto toga, ispostavlja se da je uzbuđenja malo više nego što je računala, s obzirom na to da se njene godine adolescencije poklapaju sa početkom Drugog svetskog rata.

Ovo nije ozbiljna književnost, već ona „laka“, žanrovska, spremna za plažu ili lenjo popodne – najbolji kompliment za ovu knjigu je da (iako nije fantastika) ponekad podseća na „Harija Potera“ za odrasle, sa svojim jednostavnim, pitkim pripovednim tonom. I pored mračne teme, u pitanju je relativno optimistična knjiga koja funkcioniše na nekoliko pripovednih tonova – s jedne strane tu je pomalo oneobičen ugao romantične mlade devojke koja početak rata posmatra gotovo kao u snu, ne shvatajući isprva baš ništa od onoga što se dešava, da bi se, kako vreme prolazi, polako prilagođavala na sve više izmenjeno životno stanje i sve suroviju svakodnevicu u kojoj se grad preobražava u svoju mračnu senku, a rat postaje sve razorniji; s druge strane, igra slučaja koja ju je dovela u situaciju da umesto u nekoj luksuznoj robnoj kući radi kao prodavačica u maloj knjižari pokreće njenu ljubav prema književnosti koja postaje beg i uteha u krvavoj stvarnosti za nju, ali i za likove oko nje.

Autor: Nastasja Pisarev
Izvor: Dnevnik