Posle razočaranja koje sam osetio pročitavši „Policiju“ i „Žeđ“, prethodna dva romana iz ovog serijala, moram priznati da me radnja, atmosfera i likovi novog nastavka podsećaju na ranije romane o Hariju Huleu, kao što su recimo „Spasitelj“ ili „Crvendać“, zbog kojih je Nesbeov protagonista postao jedan od najpoznatijih detektiva u svetu kriminalističke fikcije. U jednom od nedavnih intervjua Nesbe je izjavio da nikada do sada nije bio toliko okrutan prema svom junaku, i to je istina, ali trudiću se da što manje otkrijem o radnji romana, kako vam ne bih pokvario sjajno čitalačko iskustvo. Reći ću samo da je Hari ponovo primoran da se suoči sa svojim (brojnim) demonima, jer ga tragični događaj vodi u depresiju i šalje u naručje njegove stare ljubavi, boce viskija.
Nesbe je, po mom mišljenju, povukao veoma hrabar potez kada je u pitanju zaplet novog romana. Mnogi odani čitaoci biće šokirani ubistvom koje pokreće radnju. Retki su pisci spremni za tu vrstu rizika, ali talentovani Norvežanin bez problema uspeva da opravda svoj postupak, gradeći prefinjen i komplikovan zaplet, koji „Nož“ čini neodoljivim štivom.
Kao i uvek, radnju pratimo iz više uglova. U središtu se, naravno, nalazi Hari sa svojim psihičkim i emotivnim problemima, ali tu su i mnogi dobro poznati likovi iz prethodnih knjiga, poput Mikaela Belmana, Johana Krona, Trulsa Berntsena, Kaje Solnes, Katrine Brat itd. Neki od njih u priči imaju važniju ulogu od drugih, ali lepo je ponovo se sresti sa likovima koje smo zavoleli čitajući Nesbeove romane.
Knjiga je podeljena na četiri celine. U prvom delu, glavni antagonista je ubica i silovatelj Svejn Fine, osumnjičen za ubistvo koje je Harija potpuno izbacilo iz koloseka. Kada se, međutim, ispostavi da je on nevin, Hari kreće u potragu za pravim krivcem. Stiče se utisak da je reč o osobi koja mu je bliska, nekome kome on beskrajno veruje. Odgovor na pitanje o stvarnom počiniocu dugo ostaje neizvestan i čitaoci bi trebalo da očekuju mnoštvo varljivih tragova, što je karakteristično za Nesbea, ali konačno otkriće je šokantno i nema sumnje da će na kraju biti zadovoljni.
Nesbe je verovatno najveštiji skandinavski autor kriminalističkih romana kada je reč o kreiranju komplikovanih zapleta. Ono po čemu se naročito ističe je činjenica da na kraju njegovih romana nijedan aspekt priče ne ostaje nerasvetljen i da čitaoci dobijaju odgovore na sva pitanja. Možda je to razlog zbog koga mi se nisu dopala prethodna dva romana. U oba slučaja radilo se o završetku bez jasnog razrešenja, što mi je delovalo kao jeftin trik, kakav ne priliči majstoru Nesbeovog formata. On u „Nožu“ ne ponavlja istu grešku, tako da dobijamo roman koji će sigurno oduševiti čitaoce i doživeti veliki uspeh.
U jednom od starih intervjua Nesbe je izjavio da će ovaj serijal imati ograničen broj nastavaka i da je sudbina protagoniste već određena. Kao njegov lojalni čitalac, mogu samo da se nadam da neće skoro odustati od pisanja romana o Hariju Huleu, jer oni predstavljaju glavni razlog zbog koga sam zavoleo ovaj žanr.
Autor: Dimitris Pasas
Izvor: goodreads.com
Prevela: Jelena Tanasković