Prikaz romana „Kuća u Rivertonu“: Ubedljiva ljubavno-istorijska priča umotana u veo misterije

U leto 1924. godine, tokom večernje zabave visokog društva na imanju Riverton, zvezda u usponu engleske pesničke scene Robi Hanter oduzima sebi život. Jedini svedoci su sestre Hana i Emelin Hartford, koje o onome što se dogodilo do kraja života neće progovoriti ni reč. Jedna od njih mu je bila verenica, a za drugu se govorkalo da mu je ljubavnica.

U zimu 1999. režiserka koja planira da snimi film o pesnikovom samoubistvu stupa u kontakt sa devedesetosmogodišnjom Grejs Bredli. Grejs je u mladosti bila služavka u Rivertonu i verovatno je jedina preživela osoba koja zna šta se u to vreme dešavalo u kući Hartfordovih. Grejs odlazi u posetu filmskom setu i uspomene koje je odavno potiskivala iznenada počinju da naviru. Priča zahteva da bude ispričana, sviđalo se to Grejs ili ne.

Kada sam stigla do pedesete ili šezdesete stranice, neko me je pitao da li mi se knjiga dopada. „Zanimljiva je“, odgovorila sam, „ali priča nikako da se zalaufa.“ Grejs stiže u Riverton pred sam početak Prvog svetskog rata, a onda sledi niz izuzetno detaljnih opisa kuće, društva i stanja u zemlji u predvečerje rata koji će promeniti sve. Muškarci iz Rivertona će izginuti na ratištu, a Grejs će nakon toga ostvariti bliži kontakt sa Hartfordovima, naročito sa starijom sestrom Hanom.

Već negde oko stote stranice bilo mi je drago što nisam odustala od čitanja. Iako se Grejs opire, njena sećanja polako ali nezaustavljivo isplivavaju na površinu i prikazana su kroz niz flešbekova. Nije nimalo lako napisati dobar flešbek, ali Kejt Morton se, za razliku od zapanjujuće velikog broja svojih daleko iskusnijih kolega, u tome odlično snalazi. Skokovi iz sadašnjosti u prošlost (i nazad) me ni u jednom trenutku nisu zbunili, niti sam ikada imala razloga da se zapitam gde se u datom trenutku nalazimo na hronološkoj osi, a dva glasa glavne junakinje je lako razlikovati – jedan pripada nervoznoj mladoj služavki, opterećenoj brigom za bolesnu majku i nesigurnoj u sopstveno poreklo, a drugi ostareloj ženi koja je, po svemu sudeći, vodila ispunjen život, uspešno čuvajući tajne iz prošlosti.

„Kuća u Rivertonu“ je jedan od najbolje istraženih romana koje sam ikada pročitala. Na poslednjim stranicama navedena je bibliografija na kojoj bi Mortonovoj pozavideli i pisci ozbiljne stručne literature. Kada čitate ovu priču, svesni ste da ona ima čvrsto i bogato zaleđe, i sve vreme imate utisak da je autorka znala više, daleko više od onoga što je odlučila da sa vama podeli, a to je prilično retka pojava u ovom žanru.

Priča nas upoznaje sa velikim brojem odlično razrađenih likova, a čak i oni relativno nevažni deluju kao stvarni ljudi od krvi i mesa. Pa ipak, ključni element ove knjige je zaplet. Šta se desilo sa Robijem Hanterom saznajemo kada je priča već poprilično uznapredovala i moram priznati da me je neizvesnost pred sam kraj naterala da stranice okrećem sa velikim nestrpljenjem. Iako neočekivano, dogodilo se upravo ono što je i trebalo da se dogodi. Na kraju je sve objašnjeno. Ova knjiga u sebi objedinjuje ubedljivu ljubavnu priču, zanimljiv prikaz jednog istorijskog perioda i uzbudljivu misteriju.

Otkako sam pročitala „Kuću u Rivertonu“, preporučujem je svima koje poznajem. Pročitajte je, nećete se pokajati.

Autor: Su Magi
Izvor: thebookbag.co.uk
Prevod: Jelena Tanasković