Prikaz romana „Kćeri Sparte“:

Pre dvadesetak godina, dok sam još bila tinejdžerka, zaljubila sam se u filmski blokbaster „Troja“. Istorijski spektakl Volfganga Petersena, zasnovan na Homerovoj „Ilijadi“, prikazao je priču o Trojanskom ratu i bio jedan od najskupljih filmova koji su u to vreme snimljeni. Oduševila me je drama, tragedija i žestoka borba između Grka i Spartanaca. Kada sam ga nedavno ponovo pogledala, zapanjilo me je nešto na šta moja mlađa verzija nije obratila pažnju: iako je epski rat vođen pod izgovorom spasavanja princeze koja je bila zavedena i oteta iz njenog doma, „Troja“ je zapravo bila film o muškarcima. Žene iz ove priče – Helena, Andromaha, Briseida – potisnute su da stoje u senci svojih moćnih, ponosnih i razdražljivih muževa i gospodara dok se upuštaju u svoje legendarne poduhvate. Debitantski roman Kler Hejvud, „Kćeri Sparte“, pre svega nam poručuje da su senke u kojima ove žene prebivaju mesto gde se zapravo dešavaju zanimljive i strastvene priče.

Svi smo čuli priču o Heleni Trojanskoj, „ženi zbog koje je isplovilo hiljadu brodova“, ali je priča o njenom životu često bila ispričana iz ugla drugih likova. Roman „Kćeri Sparte“ istražuju opsadu Troje i događaje koji su do nje doveli iz Helenine perspektive i njene sestre Klitemnestre, počevši od vremena dok su još bile mlade, naivne devojke. Pošto su bile spartanske princeze, njihov život je bio pun luksuza, sigurnosti i privilegija. Ali njihova lepota i kraljevski položaj imali su svoju cenu: njihove sudbine nisu bile zaista njihove. Nakon što su lišene šarma svoje mladosti i udate za strane kraljeve, sestre ubrzo shvataju da ni njihova tela i želje više nisu njihove. Međutim, breme koje moraju da nose ipak je različite prirode: Nestra mora da se izbori sa agresivnim, dominantnim i  hirovitim Agamemnonom koji je željan slave, dok Helena, nakon traumatične trudnoće zbog koje će se plašiti da ima još dece, pokušava da nađe zajednički jezik sa svojim sve manje pažljivim mužem Menelajem.

Sve se menja dolaskom Parisa, šarmantnog i sujetnog princa Troje. Tražeći ljubav i strast koju nikada nije iskusila u braku, Helena donosi spontanu i nepromišljenu odluku koja će šokirati ne samo njene savremenike, nego i naraštaje hiljadama narednih godina. Ovaj postupak će pokrenuti lančanu reakciju – Nestra će se odvažiti da krene na put oslobođenja od bračnih lanaca koji su je predugo držali okovanom. Kako godine budu odmicale, ove dve žene, koje su od nevinih princeza postale žene i majke svesne sveta u kome žive, koje su bile ugrožene, omalovažavane i ponižavane, polako počinju da uzimaju sudbinu u svoje ruke – kada konačno počinje da se čuje i njihov glas.

Osećala se kao jesenji list koji je pohlepni vetar otrgnuo s drveta i bacio u hitru reku. Sad je mogla samo da se održava na površini dok je nezaustavljiva struja nosi u budućnost.

Smeštena u pozadinu destruktivnog i krvavog rata u kojem su žene bile žrtvena jagnjad, Helenina i Nestrina priča je priča od tajnama, ljubavi, gubitku i osveti. Kler Hejvud je u svojoj verziji mita sestrama dala jedinstvene i ubedljive glasove. Kao starija sestra, Nestra je od malih nogu odgovornija. Ona oseća obavezu da pazi na svoju sestru i daje joj dobar primer, stoga sve radi u skladu sa željama svog oca jer želi da učini ono što je ispravno za njenu porodicu i njen narod. Helena je mlađa i podložnija uticajima. Kada nekoj ženi govore da je najlepša na svetu, teško da neće poverovati. U Heleninom slučaju, njoj je bilo teško da poveruje da bi je neko zaista cenio zbog bilo čega drugog osim zbog njene lepote. Kada odraste i doživi nešto slično onome što danas nazivamo postporođajnom depresijom, ceo njen svet počinje da se ruši.

Veliki deo priče Kler Hejvud vrti se oko položaja i odgovornosti žena u drevnoj istoriji, a naročito u kasnom bronzanom dobu. Iako su Nestra i Helena princeze, tretiraju ih isključivo kao sredstvo za dobijanje potomaka. Njihova jedina dužnost je da svojim muževima obezbede naslednike kako bi osigurali svoju vladavinu. U drevnim vremenima retko se dešavalo da su žene na istaknutim pozicijama mogle da iskažu svoje stavove u braku, što važi i za Helenu i Nestru, koje su nezadovoljne i potcenjene. Ipak, sestre vide da postoje srećni brakovi: odrasle su pod okriljem uzajamne ljubavi i poštovanja njihovih roditelja, a Helena kasnije postaje svedok istinske odanosti između Hektora i Andromahe. Na taj način uviđaju da ljubav i brak mogu biti drugačiji, ali to ne znači da će to i same iskusiti.

Čak i kada je priča napisana iz perspektive najoklevetanijih žena u mitologiji, teško je pisati o Trojanskom ratu a da se ne spomenu muškarci – neki veoma značajni, a neki veoma slabi – koji su pokrenuli ovaj rat, a zbog kojih su stradali i krivi i nedužni. Najgore osobine muškaraca prikazane su u Agamemnonovoj jednostranoj želji za moći i nadmoći, kao i u Parisovoj aroganciji kada obećava Heleni novi, bolji život i njegovom kukavičluku kada beži od rata koji je usledio. Međutim, Kler Hejvud pokazuje i najbolje osobine muškaraca: Hektorovu hrabrost i odanost svom narodu i porodici, kao i Menelajevu obzirnost i sposobnost da oprosti – on u svakom pogledu predstavlja antitezu svom krvožednom bratu. Kada je opsada Troje došla do vrhunca, osećala sam se kao da su i mene razorili taj haos, nasilje i smrt. Poput sudbine Nestre i Helene, i sam kraj činio se neizbežnim, kao da je zacrtan od samog početka. Međutim, zbog toga nećete lakše svariti kraj.

Ako volite istorijske romane o grčkim mitovima i često pogrešno shvaćenim ili pogrešno protumačenim ženskim likovima u njima, „Kćeri Sparte“ bi morale da se nađu na vrhu vaše liste za čitanje. Ovo je veoma živopisna i uzbudljiva verzija priče u kojoj spartanske princeze oživljavaju u punoj snazi, sa vrlinima i manama koje biste inače očekivali od ljudi od krvi i mesa. Jedva čekam da saznam o kojim ženama iz antičkog sveta će Kler Hejvud pisati u svom narednom romanu!

Autor: Natali Ksenos
Izvor: culturefly.co.uk
Prevod: Kristijan Vekonj