Pre nego što sam počela da čitam roman
Nadije Hašimi „
Kada je mesec nisko“ sa tipičnom strepnjom koju osećam kada pisac čije mi se prethodno delo svidelo napiše svoj drugi roman. Njen prvenac, „
Biser koji je slomio školjku“, sjajan je i poredim ga sa delima
Haleda Hoseinija. Ali Nadija ispunjava očekivanja! Ova knjiga je takođe sjajna. Svideli su mi se likovi, ritam, priča i saosećanje koje sam osećala prema svima koji se svakodnevno bore da pronađu novi dom i zemlju jer su zbog nasilja napustili svet kakav poznaju. Strah i tuga tih ljudi su veoma poražavajući.
U početku radost i ljubav vladaju u skromnoj porodici iz srednje klase, gde je glava porodice građevinski inženjer Mahmud, ali sve u trenu nestane kada ga lokalna grupa Talibana brutalno ubije. Od tog trenutka, njegovoj ženi Fereibi se nameće pitanje da li da ostane ili da beži, a nijedna mogućnost nije bajna. Uz osećaj nade, ona odluči da krene put Evrope sa falsifikovanim dokumentima. Njen najstariji sin, Salim, nepredviđeno dobija zreliju životnu ulogu, ali ubrzo opravdava očekivanja starajući se za svoju majku, braću i sestre. Međutim, u Grčkoj njihov plan krene po zlu, Salim zaostaje, a da bi se se ujedinio sa svojom porodicom mora da se uzda u svoju pamet.
Ovo je moćno književno delo i moćno štivo. Nadija upečatljivo oživljava međunarodnu političku priču čiji smo svedoci dok se dešava. Ne mogu da dočekam njeno sledeće delo.
Izvor:
bookreporter.com
Prevod: Đorđe Radusin