Pa... još uvek se oporavljam od ove knjige.
Pre svega, nisam očekivala da će mi se dopasti. Najbolje je da uronite u ovo štivo bez predznanja (i predubeđenja), mada je dovoljno da vam kažem da ovo sigurno nije moj najomiljeniji žanr, mada mi to nimalo nije smetalo. Naprotiv. Čak sam pitala prijateljicu da li je istina ono o čemu se o ovoj knjizi već dugo šuška, a ona me je uveravala da jeste potpuno sjajna i da će me oduvati.
I tako sam joj obećala da ću je pročitati, premda sa čvrstim uverenjem da ću je ipak mrzeti.
Priču nam pripoveda Sesilija i to je možda dovoljno.
Zapravo, možete da znate da ima devetnaest godina, i da ju je nekoliko godina ranije njena depresivna majka poslala da živi kod oca koji je milioner. Sesilija pristiže u mali grad, u raskošnu kuću, nakon što je detinjstvo provela u relativno siromašnim uslovima. Ona je odlikaš, poštuje pravila i ispunjava očekivanja jer zna do čega može dovesti razuzdano ponašanje mladih ljudi. Rešena je da ne završi kao njena majka. Sada mora godinu dana da živi sa ocem, sa kojim nije bliska, i radi u njegovoj fabrici, nakon čega će se uputiti na koledž sa malim bogatstvom. Makar je to plan.
Međutim, tokom prvog radnog dana sve će se promeniti kada upozna veoma zavodljivog Šona. On će je upoznati sa svojim društvom, grupicom momaka koji svi imaju istu tetovažu gavrana.
Dosta o radnji, sada je vreme za utiske.
Pre svega, u startu sam mislila kako će ovo biti jedna od onih knjiga koje nikada neću pročitati. Koju ću odložiti i koja će zauvek skupljati prašinu na polici. Jer nije mi se dopao glavni trop, i već sam besnela na glavnu junakinju. Međutim, ona će u ključnim situacijama reagovati baš onako kako bih i ja, pa sam neosetno počela da navijam za nju i da je bodrim.
Zato bravo za
Kejt Stjuart koja je uspela nemoguće – naterala me je da zavolim nešto što apsolutno mrzim!
Iskreno, ova žena stvara magiju! Piše tako prirodno i nesputano da nisam ni primetila da sam uživala u čitanju i potpuno se udubila u štivo. Neverovatno koliko je vešta sa rečima!
A onda je tu i tajnovitost. I sve ono u šta sam pokušavala da proniknem – da predvidim naredni korak ili preokret. Ali bez uspeha.
Nakon toga sledi obilje zajapurenih emocija, a u jednom trenutku i potpuni krah.
A kraj donosi takav zaokret kakav vam nikada neće pasti na pamet, ali će vas takođe učiniti željnim narednog dela serijala.
I zato sve čestitke autorki – Kejt Stjuart, uspela si da me preobratiš! Mene! Mene koja sam počela da čitam „
Jato“ sladeći se time koliko ću prevrtati očima, da bih na kraju shvatila koliki talenat je potreban da se napiše ovakav dragulj od knjige!
Izvor: bewareofthereader.com
Prevod: Aleksandra Branković