„
Gospođa Dalovej“ (1925) je jedan od najpoznatijih romana
Virdžinije Vulf (1882–1941) i jedan od onih
klasika za koje gotovo svi znaju (bar po imenu), ali nažalost, čini se, i od onih koje sve manje ljudi čita. Novo izdanje ovog kratkog romana engleske modernističke autorke objavljeno je u starom prevodu Milice Mihajlović (1926–1986), prevoditeljke i književne kritičarke, i uz njen kratak pogovor.
Roman prati jedan dan u životu Gospođe Dalovej, pripadnice engleske više klase dok u čudnom raspoloženju priprema zabavu koja je zakazana za isto veče i, u manjoj meri, Septimusa Smita, traumatizovanog mladog veterana iz Prvog svetskog rata. Čini se, možda, da je mali korak između ovako koncipirane knjige i danas tako popularne (i često masivno štancane) savremene ispovedne proze, koja na slično iscrpan način prati intimna osećanja i misli svojih junaka, beležeći detaljno unutrašnje porive, poremećaje i raspoloženja, i često minuciozno katalogizirajući detalje svakodnevice – međutim, upravo se na tekstovima klasika vidi da je ta razlika zapravo za većinu autora nepremostiva provalija. Način na koji vrhunski pisci vladaju tekstom često se čini kao magija – Virdžinija Vulf od detalja svakodnevice pravi čudnu hipnotičnu poeziju, ponekad mračnu, ponekad radosnu, često izvrćući i relativizujući naizgled najsvetlije trenutke u ironiju, pronalazeći lepotu tamo gde je nije lako videti, i nehatno mešajući sadašnjost i prošlost svojih likova, ono što jesu, i šta su bili, tako da ostaju sasvim zaokruženi i živi u svojoj nesavršenoj (ali oh tako realističnoj) ljudskosti.
Na fonu „smutnih dana“ (i godina) u kojima se London vraća sitnim životnim radostima posle katastrofe Prvog svetskog rata koji je potpuno promenio civilizacijsku paradigmu, na krhotinama starog sveta iz kog se još ne podiže novi koji bi bio iole koherentan, Klarisa Dalovej, usred kupovine, ili svog doma, u danu koji odmiče, iznova se vraća trenucima svoje mladosti, i ljubavima i izborima promašenim ili ne, dok Septimus Smit, sasvim emocionalno obogaljen posle iskustva sa fronta, uzalud pokušava da povrati bilo kakvu vrstu normalnosti, na očaj svoje mlade supruge. Iako na prvi pogled sasvim različiti, u različitim životnim dobima, i različitih iskustava, Klarisa i Septimus koji se nikada zapravo ne sreću kroz maestralni kontrapunkt tematski uvezuju roman u dirljivu konačnu katarzu koja zatvara ovu veliku priču.
Autor: Nastasja Pisarev
Izvor: Dnevnik