Prikaz romana „Devojka sa violinom“ Milene Sekulić Odalović

Milena je, kao i uvek, briljirala! Ovaj put je podigla lestvicu na viši nivo. U Sandrin Neker su se sjatile brojne junakinje i uloge koje jedna žena, posebno u to vreme, nije smela da igra. Milena je ispričala priču u kojoj ima nešto od Andrićeve Aske, priču u kojoj ima nešto od Tolstojeve Ane Karenjine. Uprkos preplitanjima junakinja i junaka koje prepoznajemo, pred nama je autentična, unikatna i neponovljiva Sandrin Neker.

Aska u našoj junakinji dominira u trenucima kada se umetnošću, u ovom slučaju sviranjem violine, ona bori za opstanak u nemilosrdnom svetu. Ona svira za život, kao što Aska igra kako bi preživela. U svetu koji ne zna za umetnost i ne prihvata ništa što je drugačije, ona opstaje baš zato što se izdvaja od drugih.

Ana Karenjina i Vronski plešu svoj ples kada se prvi put sretnu Sandrin Neker i Sajmon Kliford. Sandrin privlači Sajmona jer se njeno ophođenje prema njemu razlikuje od ophođenja ostalih devojaka. Ona je slobodna da mu se suprotstavi i iskaže svoje mišljenje, ne povlađuje mu kako bi mu se dopala.

Još nešto, dublje i važnije, nosi dah Tolstojevog romana sa sobom. Lik Etjena Nekera se dosta poklapa s Aninim mužem. Želja za kontrolom, lišavanje slobodne volje glavne junakinje. Ona je mogla da bude slobodna samo u okviru onoga što je prihvatljivo društvu i Etjenu Nekeru koji, isto kao Karenjin, ne može da vidi dalje od svog ugleda.

Autor: Sofija Ivanović