Prikaz romana „Berači borovnica“: Bilo je lepo i bilo je prolazno

Amanda Piters pripada Mikmačkom narodu. Indijanski narod naseljavao je istočnu, atlantsku obalu Kanade. Poslednji kanadski popisi stanovništva beleže da ih ima 168.480, neki još govore mikmački jezik, mikmačko pismo (mikmački hijeroglifi) se izgubilo, pišu latinicom. Spisateljica uzbudljive porodične sage zna tek poneku reč mikmačkog jezika (tapatat i pitevej, krompir i čaj), piše na engleskom jeziku, latinicom. Uostalom, školovana je na tom jeziku, a univerzitetsko obrazovanje je stekla u Santa Feu.

„Berači borovnica“... kako pitomo, ekološki prihvatljivo deluje naslov knjige. A u pitanju je teška priča o usponima i padovima indijanske porodice na čijoj unutrašnjoj koheziji, međusobnoj podršci i ljubavi članova porodice možemo samo da pozavidimo.

Elem, otac, majka, petoro dece – Ben, Mej, Čarli, Džo i Rubi. Svake godine porodica za preživljavanje zarađuje na dve lokacije: u Mejnu beru borovnice i žive u brvnari, u kojoj nezaboravne mirise i atmosferu stvara majka, i u Novoj Škotskoj, odakle potiču, gde na plantažama beru jabuke i pružaju usluge bogatim lovcima. Na stolu uvek ima hrane, deca se prema mogućnostima uključuju u sezonske poslove. Dečaci čeznu da ih otac prihvati kao asistente u lovu na jelena.

Rubi nestaje tokom sezone branja borovnica, u trenutku kad najstariji Ben ima trinaest godina, Mej jedanaest, Čarli devet, Džo šest, a ona sama četiri. Iako je potraga za devojčicom obimna (u nju su uključeni berači borovnica) devojčici se gubi svaki trag. Godinama će braća pretraživati okolne šumarke, polja, mlado rastinje, grmlje, ne bi li pronašli neki dokaz, parče njene haljinice, kost, bilo šta. Bezuspešno. Majka i Džo su iz samo njima znanih uverenja sigurni da je Rubi živa. Šta se dogodilo sa Rubi?

Jedna utučena, u život razočarana žena, koja je redom pobacivala svu začetu decu, krstarila je putem broj 9 i ugledala malu, zamišljenu devojčicu kako sedi na jednom kamenu između polja borovnica. Uzela je dete. Sebe je ubedila da je dete napušteno. Njen muž sudija je pribavio dokumente prema kojima je devojčica rođena 21. avgusta. Jedan beli sudija će tako sačuvati svoj mir. Devojčici su dali ime Norma. Pazili su je. Možda malo preterano. Dete je zapravo skrivano. Promenili su adresu, uništili porodične slike kako ne bi bilo dokaza da Norma u prve četiri godine nije bila deo porodice, komunicirali su sa jako malo ljudi. Ispostaviće se da su njena sestra Džun i sestrina partnerka znale šta se dogodilo. One su bile čuvarke tajne.

Pametna indijanska devojčica ide u školu, raste u atmosferi u kojoj ima malo životne radosti. Majčine stalne glavobolje se pripisuju nesrećnom iskustvu sa gubljenjem beba. Rubi/Norma ima čudne snove. Sećanja na biološku porodicu zapravo vaskrsavaju u njenim snovima. Ona izmišlja drugaricu, koju zove Rubi, i njenog brata Džoa. Kao malena piše dnevnik kome poverava svoje snove. Odrasli ih negiraju, tvrde da svi imaju čudne snove i da to nema veze sa realnošću. Kao studentkinja posmatra demonstracije Indijanaca u Bostonu gde studira. Jedan Indijanac je iz daljine prepoznaje i zove glasno „Rubi, Rubi...“ Povorka demonstranata ih razdvaja, a tetka Džun, koja je uz nju, odvlači je. Bio je to Ben. On prenosi porodici da je video Rubi, da ona jako liči na majku, da je lepa... Porodica sumnja. Veruju da pokušava da uteši majku i Džoa.

Rubi/Norma ima unutrašnje osećanje da sa pričom porodice nešto nije u redu. Konstatuje da ne postoje njene slike pre napunjene četiri godine. Onda ostale slike porodice nestaju. Zaključuje da je usvojeno dete. Pre toga joj brak sa čovekom koga voli propada. Izgubila je bebu. Uverena je da će joj se događati isto što i njenoj majci. Ne želi da ponovi, doživi mrak koji je njenu majku uzeo pod svoje pa raskida brak. Radi kao učiteljica. Ljudi oko nje primećuju njenu boju kože

koju porodica pripusuje nekom daljem rođaku Italijanu. Na očevoj sahrani će shvatiti da taj rođak Italijan uopšte ne postoji. Ubrzo po smrti muža majka upada u demenciju. Norma je smešta u dom. Majka umire. Umire i partnerka tetke Džun. Džun vriskom priznaje celu priču koju su godinama svi skrivali od Norme. Da bi se iskupila, Džun joj pomaže u potrazi za biološkim roditeljima. I njena pomoć je važna. Pregleda novine, pronalazi vest o Čarlijevoj smrti. U članku se pominje da je ista porodica pre toga ostala bez devojčice Rubi. Priča se dalje odvija svojim tokom.

Rubi se vratila svojoj porodici i, osim oca i Čarlija, pronalazi i sestru Mej i braću Bena i Džoa. Džo će ubrzo umreti, ali činjenica da je napokon ugledao voljenu mlađu sestru, da je uz njega i njegova ćerka, poslednje dane ispunjava mu srećom.

Propušteno se ne može vratiti, ali kao da su nebesa napravila ravnotežu u životima aktera ovog romana. Iz porodične priče ove indijanske porodice shvatamo da je upravo ta ravnoteža bitna.

Autor: Nadežda Radović
Izvor: Danas