Neverovatan, zarazan i smešan roman. Autor je scenarista komedije i to se od početka vidi u načinu na koji piše dijaloge i načinu na koji dolazi do komičnih situacija. Priča počinje sa puno gracioznosti i domišljatosti, fokusirajući se više na humor nego na preokrete, ali zasluga je u tome što kada se čini da će ova formula ponestati, kada želimo nešto više od smeha, sve se menja. Relativno stabilan i miran komični univerzum ubrzava, a druga polovina knjige je poput slajda. Autor prestaje da uživa u svakoj šali i svakom komičnom opisu i odjednom ti ne dâ da dišeš. U isto vreme te zadivljuje i smeje se naglas. Sve u čemu uživamo na kraju je već podmetnuto, sve ima smisla i nemoguće je otrgnuti se od knjige u poslednjih nekoliko poglavlja.

Nadrealno je reč koja opisuje ovu knjigu od početka do kraja. Prvo što me je izazvalo bila je tuga. Šteta za Andresa i za život koji jadni čovek vodi. Čitajući prva poglavlja, očekivala sam da ću pročitati knjigu o tužnom životu nedavno razvedenog muškarca, njegovim tugama i slavama uz koje ću plakati od smeha, ali tužno ništa… Ali ubrzo nas knjiga uvodi u deo priče koji se prilično zapetljao. Autor na maestralan način rešava ovu situaciju, i nalazi način da vas kao čitaoca opet nasmeje.

Ovaj roman uspeo je da nasmeje svaku moju ćeliju i svakako preporučujem da ga čitate kod kuće, da vas ne bi čudno gledali.

„Baš je nezgodno kad nađeš rasparenu čarapu“ nije romantična komedija, ako to očekujete. Ova knjiga vam pruža smeh i još smeha, a onda vas uvlači u ono što zovemo trilerom. I tada shvatate da ste zarobljeni između trenutka kada ne želite ovakvu knjigu da ispuštate iz ruku i onog dela kada se samo smejete.

Roman je poput urnebesne predstave u kojoj se u bioskop sa decom odlazi kao da je to tajna misija. Ovaj roman će vam pružiti ubrzane otkucaje srca. Čestitam Abadu na ovom sjajnom romanu u kome sam toliko uživala.

Autor: Danijela Tomašević
Izvor: Bookmate žurnal