Obar dan, slatkiši.
Uklanjam „D“ kako bih uštedela na slovima. Ovo je šala.
Ove subote kada ću prvi put u 2020. godini smočiti svoje telo u bazenu, pre nego što odem ostavljam ovde prikaz dotične knjige.
Već sada vas upozoravam da se od nje umire od smeha. Glavni junak Andres je spetljan i bolešljiv čovek, kao i preterano plašljiv i predostrožan. Za njega i njegovu decu sve predstavlja pretnju, pa čak i sprava za ventiliranje njihovog doma, ispod koje on nikada nije prošao.
U procesu je razvoda od Glorije, majke njegovo dvoje dece Pauele i Martina. Želi da pokuša da sredi stvari pre nego što bi morao da potpiše sporazumni razvod braka, ali nijedna od njegovih strategija, poput promene fizičkog izgleda i postizanja veće dinamičnosti od dotadašnje, ne uspeva da ubedi njegovu suprugu.
Sve se dodatno komplikuje kada on sazna da Glorija ima dečka Gonsija, crvenokosog vatrogasca sa kojim se Andres ne može uporediti ni po fizičkom izgledu, ni po energiji.
Ubeđen da mora da reši ovaj problem, postaje opsednut Gonsijem i želi da ga špijunira. Ali tokom jednog od tih uhođenja dolazi do užasne nesreće i tako počinje Andresova delinkventska karijera.
Njegov život se menja za sto osamdeset stepeni i kako bi rešio problem svog prvog zločina, Andres će morati da uprlja ruke kako bi sproveo svoj plan u delo. Premišljanje ga vodi obuzetosti time da u svojoj akciji ne ostavi traga, i situacija mu izmiče kontroli.
Svaki put sve ukaljaniji, pošto je već do guše u opasnostima bez obzira na posledice, nastavlja sa delinkvencijom dok ga neočekivano uplitanje jedne osobe ne usmeri ka izmicanju kazni.
Kao što sam već govorila, ovo je vrlo duhovita knjiga, koja vrca humorom i toplinom, jednostavnošću i empatijom. Smejala sam se čistim grohotom dok sam čitala gotovo svako poglavlje.
Andres je slab i beznačajan lik koji u želji da se promeni kako bi ponovo osvojio svoju suprugu, na kraju to nehotimice čini na najgori mogući način. Od hipohondrične, kukavičke, sumnjičave i previše oprezne osobe postaje proračunat, hladan i vrlo odvažan čovek.
To čini na tako groteskan i gotovo nadrealistički način da čitaocu ne ostaje ništa drugo do li da se smeje i stavi na stranu glavnog junaka. To je dirljiv čovek kojem je, uprkos njegovim užasnim postupcima, oprošteno zbog njegove krajnje početne nevinosti i na kraju njegove poslednje akcije, nije mu suđeno da završi život u zatvoru i da bude lišen viđanja svoje dece, koju najviše voli.
Tokom romana prisustvujemo transformaciji, ali i bespoštednoj borbi sa protivnikom zbog učvršćivanja sopstvene porodice i povratka srećnom pređašnjem životu. Način na koji ga progoni nezaustavljivo nam izmamljuje smeh i ogromne želje da čitamo da kraja.
Želje da dođemo do raspleta kako bismo saznali šta će se desiti dobričini od Andresa, ne smetaju nam da saosećamo s njim od početka i teško je nastaviti da čitamo ne razmišljajući o tome da smo sve bliže kraju knjige i priče o nežnoj osobi koju smo pratili u njenim peripetijama.
Osvežavajući, revitalizujući roman od kojeg boli stomak od velikog smeha. Tri stotine stranica koje će svakako mnogima pomoći da izađu iz loše faze i da razmišljaju optimistički.
Jer to je jedna od pouka knjige, budi optimista i srećan uprkos problemima jer na kraju uvek dolazi ono što je dobro.
Preporučljivo svima koji žele da provedu prijatan trenutak i da ih neka knjiga odvoji od sveta i učini da se smeju bez prestanka.
Jedna od najboljih ove godine.
Autor: Đudit Rodriges
Izvor: rellenitadecrema.blogspot.com
Prevod: Domagoj Petrović