Knjiga „Želja“, koju je priredila čuvena glumica i javna ličnost Džilijan Anderson, predstavlja neuobičajenu i provokativnu zbirku anonimnih seksualnih fantazija koje su napisale žene iz različitih delova sveta. Reč je o selekciji od sto sedamdeset četiri ispovesti, različitih po tonu, sadržaju i stepenu eksplicitnosti. Istovremeno, knjiga otvara prostor za razgovor o tome kako žene misle, maštaju, osećaju i doživljavaju sopstvenu seksualnost – naročito kada nisu izložene očekivanjima, normama i pogledima drugih.

U društvu u kome se i dalje često podrazumeva da su žene manje seksualna bića od muškaraca, da su njihove želje „suptilnije“, „finije“ ili „prilagođenije romantičnom okviru“, „Želja“ razotkriva sasvim drugačiju sliku: svet maštarija koji je ne samo raznolik nego često i radikalno neočekivan. Među fantazijama koje se ovde mogu pročitati nalaze se razne maštene konstrukcije, pa i one sasvim nesvakidašnje: od toga da žena žudi da ima seksualni odnos sa kvakom na vratima svoje kancelarije do prizivanja dojenja zgodnog kasira u supermarketu – što je istovremeno intiman i provokativan prizor duboko podsvesno vezan za arhetip bliskosti, brige i telesne povezanosti.

Mnoge žene u svojim tekstovima osećaju se obaveznim da se opravdaju. Čak i kada maštaju o scenariju dominacije, otmice ili potčinjenosti, one naglašavaju da su feministkinje, da u stvarnom životu nikada ne bi pristale na nasilje ili da je u okviru fantazije ipak sve rezultat njihove volje i kontrole. U ovom se jasno vidi savremena protivrečnost kulture u kojoj živimo: s jedne strane, priznajemo kompleksnost žudnje, a s druge, stalno strahujemo od pogrešnog moralnog i političkog signala. S te strane, knjiga deluje kao proizvod epohe sa punom svešću o moći, zloupotrebi i društvenoj odgovornosti. Time „Želja“ dobija jednu specifičnu dvostrukost: istovremeno poziva na oslobađanje želje, ali i na njeno disciplinovanje.

Stoga neke fantazije deluju oslobođene, snažne i emocionalno snažne, dok druge deluju sputano, izlomljeno, uslovljeno krivicom ili stidom. Upravo u tim trenucima, knjiga otkriva svoju najdublju vrednost: ne u erotici, već u iskrenosti: u priznanju da mnoge žene žive u odnosima u kojima se osećaju seksualno neispunjeno ili nečujno, činjenici da neke žene maštaju o sopstvenoj slobodi kroz smrt partnera i priznanju da ponekad čak i orgazam postaje mesto tuge, jer je dobijen kroz fantaziju koja otvara ranu, a ne samo žudnju.

U tom smislu, knjiga nije posvećena samo seksualnosti nego i usamljenosti, neizgovorenim željama i društvenim identitetima koji često sputavaju ženu da bude potpuno iskrena čak i kada je sama sa sobom. Džilijan Anderson time nije želela da napiše erotsku čitanku, već svojevrsni antropološki katalog intimnih života žena.

Knjiga se takođe svesno poigrava idejom radoznalosti čitaoca, jer priređivačica navodi da je i sama među autorkama jedne od fantazija, ali bez otkrivanja koje. Čitanje se tako pretvara i u svojevrsnu igru interpretacije, nagađanja, pa čak i voajerizma. Time knjiga dobija dodatnu dimenziju – postaje ogledalo, kako autorke, tako i čitaoca, koji se pita: a šta ja želim kad me niko ne gleda?

„Želja“ uspeva da podseti koliko je ljudska seksualnost šarena, kontradiktorna i nedefinisana. I koliko je važno da se o njoj ne ćuti, ne zato da bismo bili savremeni, nego da bismo bili iskreniji, celovitiji i slobodniji. Stoga je posredi knjiga koja se ne čita u jednom dahu, već se otvara povremeno, promišljeno, kao intimni dnevnik čovečanstva. Nije namenjena pre svega uzbuđenju, već razumevanju. A možda je upravo u tome njena najveća vrednost.

Autor: Domagoj Petrović