VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Prikaz knjige „Razgovori u Prinstonu“

U moru tekstova o Mariju Vargasu Ljosi, kako i u onima koje je sam napisao, mogu se pronaći brojni intervjui koji izazivaju divljenje prema njegovom veličanstvenom književnom stvaralaštvu. Ovo je slučaj i sa „Razgovorima u Prinstonu“ iz 2017. godine, knjizi koja objedinjuje razgovore između pisca, profesora Rubena Galja i studenata koji su prisustvovali seminaru koji se održao na ovom univerzitetu u Nju Džerziju 2015. godine.

Knjiga je podeljena u osam poglavlja u kojima odnos između politike i istorije sa književnošću predstavlja osnovnu pripovedačku nit. Ova razmišljanja su predstavljena na primeru nekoliko dela peruanskog pisca, naročito na njegovim romanima, ali poslednje poglavlje „Pretnja terorizma u dvadeset prvom veku“ je drugačije od prethodnih pošto se posvećuje ovom problemu  kroz primer napada na redakciju časopisa Šarli ebdo (jedan od preživelih, Filip Lanson, takođe učestvuje u razgovoru).

Delo je namenjeno prvenstveno vernim čitaocima dela Vargasa Ljose, pa su detalji koje otkriva o konstrukciji njegovih romana tim interesantniji ukoliko ste pročitali naslove koje pominje, ali razgovori su toliko jasni (zahvaljujući Galjovim pažljivo odabranim pitanjima i posebnim odeljcima u okviru poglavlja) da je moguće pratiti ih i bez podrobnog poznavanja dela. Romani su pažljivo raščlanjeni što se tiče njihovog sadržaja i strukture (na samu priču, likove, tehnike pisanja, stvarna iskustva), tako da se povremeno javlja ideja kako roman više ne pripada samo autoru nakon što stupi u kontakt sa čitaocem. Na primer, u poglavlju „Jarčeva fešta“ Vargas Ljosa priznaje da nije bio svestan pojedinosti koje pominje čileanski kritičar Galager kada piše o „Razgovoru u katedrali“: „što je bliži izrazu moći jezik romana je sve prljaviji.“

I u ostalim poglavljima se mogu otkriti piščeva objašnjenja, razmišljanja i zanimljivosti. „Teorije o romanu“ pokazuje početak njegove spisateljske karijere kada se opredelio za Sartrov model romana, a ne francuski „novi roman“. „Novinarstvo i književnost“ stavlja u kontekst Odrijinu diktaturu i posledice koje je ostavila na štampane medije i koliko je bila umešana u njihov sadržaj. „Razgovor u katedrali“ objašnjava složenu strukturu dijaloga koji se prepliću i njihov značaj u ilustrovanju haosa koji je vladao tokom Odrijine diktature. „Povest o Majti“ i „Ko je ubio Palomina Molera?“ prikazuju proces skupljanja podataka u vezi sa stvarnim događajima i tehnike uz pomoću kojih se pretvaraju u fikciju.

„Riba u vodi“ govori o periodu piščeve kandidature za predsednika Perua 1990. godine o njegovoj razočaranosti i stavovima u vezi sa politikom i akademskim krugovima. Konačno, „Jarčeva fešta“ prodire u logiku diktature uzimajući za primer Truhilja u Dominikanskoj republici.

Da zaključimo – ovi razgovori proučavaju poetiku i proces književnog stvaralaštva Nobelovca na primeru pet njegovih romana. Pomažu da uvidimo koliki uticaj na njegovu književnost i mišljenje je imalo inkorporiranje politike i istorije u njegova dela. Poziva se na sećanje, što je ključno za prepoznavanje motiva iza njegovog pisanja. Neizostavno štivo.
 
Izvor: laconjuradeloslibros.com
Prevod: Sonja Laštro


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
jednostavni saveti kako da vam deca čitaju više ove godine laguna knjige Jednostavni saveti kako da vam deca čitaju više ove godine
28.01.2020.
Obično u periodu oko nove godine donosimo neke odluke i zacrtavamo ciljeve kako bismo započeli nešto novo. Lakše reći nego uraditi, zar ne? Teško je doneti takve odluke za sebe, a kamoli za svoju decu...
više
ovaj francuski kombi pun knjiga vozi i po planinskim putevima laguna knjige Ovaj francuski kombi pun knjiga vozi i po planinskim putevima
28.01.2020.
Kako voziti šesto kilograma knjiga niz planinu? Tako što stavite metalnu konstrukciju na suprotnu stranu vaše prikolice, kako kaže jedan Francuz koji putuje u kombiju punom knjiga. Žan-Žak M...
više
vlada arsić reakcije me nisu iznenadile, ali jeste njihov ishod laguna knjige Vlada Arsić: Reakcije me nisu iznenadile, ali jeste njihov ishod
28.01.2020.
Dugo očekivani triler Vlade Arsića „Osinje gnezdo“ i pre nego što ga je iko i pročitao probudio je interesovanje čitaoca, tabloida, raznih analitičara. Svako je o njemu imao svoj sud. Naime, od kada s...
više
intervju sa tomasom engerom, autorom romana spaljen  laguna knjige Intervju sa Tomasom Engerom, autorom romana „Spaljen“
28.01.2020.
Zadovoljstvo nam je da ugostimo norveškog pisca Tomasa Engera! Tomas, pored toga što je autor novog krimi romana „Spaljen“ (prvog u serijalu), takođe je i kompozitor! Ukratko o romanu: Hening Jul j...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.