Prikaz knjige „Priča o Kini“: Pitko i veoma informativno štivo

Knjiga „Priča o Kini“ Majkla Vuda, istoričara, novinara i zaljubljenika u ovu zemlju, pisana je kao pitko i veoma informativno štivo koje prati razvoj Kine od samih početaka, pokrivajući najvažnije događaje u istoriji dugoj četiri hiljade godina. U ovoj knjizi svakako je najprivlačniji ambiciozni, široki zamah autora – Vud ne gomila suvoparne istorijske podatke, već pokušava da pruži što živopisniju sliku jedne civilizacije, baveći se kulturom, politikom, a posebno istorijom svakodnevnog života.

„Priča o Kini“ pisana je uobičajenim stilom kakav je danas popularan za ovakvu vrstu publicističko-istorijskih knjiga (a kakav prepoznajemo i u dokumentarnim emisijama iz „anglo“ sfere), ali mada je laka za praćenje, i mada Vud insistira da što bombastičnije prikaže krupne događaje da bi zadržao pažnju što više čitalaca, jasno je da je u pitanju ozbiljna studija prepuna podataka, iza koje stoji obiman rad. „Priča o Kini“ počinje sa poglavljima koji prate same početke i korene kulturnog (i svakog drugog) razvoja ove države, zatim preko hronika velikih sukoba, ujedinjenja Kine pod prvim carem i opisa perioda različitih dinastija, stiže do Opijumskih ratova, Velike kineske revolucije i Maoa, završavajući sa usponom nove Kine.

Vud nije zainteresovan samo za careve i velike vojskovođe (mada se ne libi da ih oslikava u što uzbudljivijim scenama); ono što je velika vrednost ove popularno pisane studije je pažnja posvećena svakodnevnom životu i sudbinama običnih ljudi, umetnika i onih koji nisu mogli suviše da utiču na istoriju. „Priča o Kini“ je puna zapisa iz ličnih dnevnika, svedočenja i sećanja (naročito onih potresnih, iz ratova), privatnih porodičnih hronika (koje nekad sežu stotinama godina u prošlost), odlomaka iz književnosti savremenika, ali i iz putopisa zapadnjaka koji su otkrivali novi svet, kombinujući različite izvore. Sve ovo propraćeno je sa nekoliko detaljnih geografskih mapa, u pokušaju da se dočara što kompletnija slika sveta o kom mnogi Evropljani i danas vrlo malo znaju.

Autor: Nastasja Pisarev
Izvor: dnevnik.rs