Neprestalno naglašavamo ulogu nas samih na svet oko nas i pronalazimo svrhu našeg bivstvovanja, a skoro nikada ne sagledamo ulogu sveta u nama samima. Da li je svet i dešavanja u svetu imao uticaja na naša gledišta, naše odrastanje, naš pogled? Čini se da ne. Samo se, naizgled, čini. A ima uticaja. Mnogo više nego što možete da zamislite. Poslušajte samo sebe i vratite se u detinjstvo. Koliko priča je imalo uticaja na vaše odrastanje? Mnogo njih. Da nije priča nikada ne bismo naučili da savladamo svoje strahove, postavljamo ciljeve i konstantno pobeđujemo u borbi protiv „zla“. Ne slažete se sa ovim stavom? U tom slučaju pročitajte ostatak teksta i uverite se u suprotno.
Svakodnevni život je težak, dešavaju se razne promene i poteškoće, ali uvek postoji razlog i uvek postoje oni savršeni trenutci koji te podsećaju koliko čarobnih i ispunjavajućih stvari u životu ima i upravo to je ono što vodi dalje. Ali kuda dalje? Možda ka boljem svetu. Ka spoznaji sveta. Da li smo spoznali svet u trenutku kada smo prvi put otvorili oči ‒ ili saznajemo svet kada poslednji put zatvorimo oči. Ili dok spavamo širom otvorenih očiju. Ovo su godine u kojima otkrivamo svet oko sebe. Ili su te godine davno prošle, a da nismo ni svesni koliko je činjenica imalo udela u našem pogledu. Koliko puta smo pokušavali da dosegnemo nemoguće? Pronađemo čarobni pasulj? Borimo se za ljubav? Verujemo u ljubav. Ništa nam nije udahnulo toliko vere kao čarobne priče koje još uvek žive u nama. Kada bismo sakupili toliko hrabrosti da verujemo u nemoguće da neko nekada davno to nije uradio? Da li bismo se usudili da tragamo iznova za ljubavlju da neko nekada davno nije posegnuo iza sedam brda, gora i mora u potrazi za onom pravom? Svaki put kada mislite da je nešto nemoguće samo se setite priča, najlepših priča iz celog sveta koje će vam pokazati put kojim se ređe ide. Stefanija Leonardi Hartli je prepričala najlepše priče iz celog sveta ne bi li nam predstavila sve ono što smo zaboravili u želji da napredujemo. Kako bi decu udaljili od sveta koji halapljivo pokušava da nas odvoji od svega onoga što živi u našim dušama, pružite im nezaboravno putovanje kroz svet mašte i priča koje će i vas same podsetiti na sve ono što se čini izgubljenim.
Kažu da je izgubljeno samo ono čega smo se odrekli. Ne dozvolite da zaboravite i odreknete se vere da pasulj može narasti do neba, da postoji nešto iznad granica mogućeg što nas, poput vetra vodi kroz život i ukazuje nam na puteve, da postoji srećan život nakon sleda nesrećnih okolnosti. Svaki dan je jedan novi život, jedna nova lekcija. Svakog dana saznamo nešto što prethodnog dana nismo znali. Da li učimo od svojih grešaka, ili od grešaka drugih? Bitno je da grešimo, jer to znači da smo radili nešto, da smo pokušali da uradimo nešto, da smo pokušali da saznamo nešto. Stoga „treba pozajmiti“ to znanje od drugih jer ćemo se tako brže oslobodili nekog svog problema ili spoznati neke stvari koje nam mogu dati bolji kvalitet života. Tako će nam samo biti lakše da se snađemo u ovoj džungli emocija koje nas svakodnevno prožimaju. Ovo je poziv za putovanje putevima mašte. Poziv da se vratite u detinjstvo i da onima koji su još uvek deca priuštite kartu za večnost. Večnost ne znači živeti zauvek nego verovati zauvek. Priče koje je prepričala Stefanija Leonardi Hartli pokazaće vam put kroz sve zemlje sveta i sve vrednosti na kojima se dosta potencira, a koje se sve više zaboravljaju.
P.S. Ne postoji niko ko zna sve. Svi se rađamo bez ikakvog znanja da bi tokom života učili i sticali znanje. Znači u početku smo kao prazne torbe koje se tokom života pune spoznajom. Dakle, ono što stavimo u sebe čini našu ličnost. Ako stavimo nešto loše nećemo biti zadovoljni a ako stavimo nešto dobro biće nam lakše da živimo i budemo srećni. U suštini, mi smo sve ono što nas okružuje. Zato bi trebalo okružiti se onim što nas nikada neće izdati, a što će nas uvek podsećati koliko smo vredni - knjigama. Knjigu Najlepše priče iz celog sveta preporučujem pre svega osraslim osobama, da se podsete svih čuda za koje su verovala da su moguća, za sve ono što se ni na trenutak nije činilo nemogućim. Da se podsete koliko je život bio lakši pre nego su prestali da veruju da čuda zaista žive. Preporučila bih je i onima koji znaju da je čudo svakodnevno među nama, deci. Da nikada ne zaborave koliko je važno ostati dete uprkos želji da prerano odrastu. U kofer odrastanja savetujem pakovanje knjige Najlepše priče iz celog sveta jer će vas, draga deco, uvek podsećati koliko snage leži u vama samima.
Autor: Jelena Stošić Jović, M.Sc.
Izvor: uciteljicajelenastosic.blogspot.com