Nije li zgodno proputovati Zemljinu kuglu, proći svim njenim meridijanima i zaviriti u svaki kutak planete a da ne morate da plaćate skupe karte, vadite vize i vukljate kofere sa sobom? Misleći na nas, vazda usrdan i doživotno sklon šegi i veseloj ujdurmi, prvoklasni ugursuz i čuveni novinar i pisac
Dragutin Minić Karlo, u svojoj novoj knjizi satiričnih putopisa „
Nacionalistička geografija“ vodi nas upravo na put oko sveta, i kroz zemlje koje je lično upoznao, a, bogme, i kroz one koje nije, ali je u njih, kako sam reče, kao pripadnik nebeskog naroda mogao s neba da sleti putem mašte. Karlo je na svojim putešestvijima uspeo da dokaže, u inat večito nepoverljivim Srbima, da Zemlja zaista jeste okrugla, jer u kom god pravcu da je krenuo, uvek ga je put doveo natrag u Srbiju.
U stilu
Branislava Nušića,
Radoja Domanovića,
Bojana Ljubenovića i
Duška Radovića, Karlo nam kroz svoje putopise na duhovit način otkriva i mentalitet stanovnika zemalja u čiji nas obilazak vodi, dok nam uz pregršt vickastih opaski opisuje njihovu kulturu, jezik, hranu i arhitekturu, običaje, umetnost i istoriju. Mada će u knjizi obići (skoro) sve kontinente, na mnogim će, posve neočekivanim, mestima nabasati na pripadnike našeg naroda u rasejanju. Knjiga je pritom prigodno ilustrovana karikaturama dr Špire Radulovića kojem je glavna inspiracija upravo lik samog pisca.
Mada mu je kao malom pojam turističke ture predstavljao obilazak okolnih kruševačkih sela, a Stalać je zamišljao kao kraj sveta, u ovom svom satiričnom zemljopisaniju odvešće nas između ostalog do Filipina koji se prostiru na preko sedam hiljada ostrva i njega podsećaju na Kosovo jer i oni imaju separatistički nastrojenu braću muslimane. Ako se otcepe, hoće li sa sobom poneti kolekciju od 40.000 cipela Imelde Markos? Opisaće nam i kako je u Japanu, s kojim nas povezuje to što su oni od sveta dobili atomsku bombu, a mi osiromašeni uranijum, nabasao na Vladu Divca, Gulivera među kosookim Liliputancima. Objasniće nam zašto mu je moskovski metro zaličio na Versaj, za Izrael će mudro zaključiti da je kao ostrvo pošto je okružen morem neprijatelja sa svih strana, svratiće i do susedne nam Mađarske gde je još naš vrli despot Stefan Lazarević imao sopstvenu palatu. Iz Budimpešte će nas povesti pravo u Egipat, da posle gulaša obiđemo piramide i saznamo da Kairo danas ima skoro 30 miliona stanovnika. Mada je svojevremeno studirao arheologiju, od njega Indijane Džonsa očito nikad biti neće, te ga piramide nisu oduševile izazvavši u njemu klaustrofobiju, ali će nam zato otkriti koji je to nevaljalac Sfingi okrnjio nos!
Negde usput otkucaće nam i građane zemlje koji najviše vole da izbegavaju plaćanje poreza i najviše vole da se bune, otkriti nam koji naš kralj počiva u nekoj crkvi u Bugarskoj, i zašto ga je Grad svetlosti Pariz podsetio na Sarajevo! U Monaku će ga ugostiti na večeri neki srpski snagator po zanimanju i životnom opredeljenju žigolo. U Kanadi će neki sumnjičavi pop pomisliti za njega da je udbaš, a otkriće nam i da je jedan Crnogorac svojevremeno bio guverner snežne Aljaske! Knjigu će završiti s Australijom u kojoj doduše nikada nije bio, ali je ona u svoje toplo naručje primila mnogo njegovih poznanika. Možda jednog dana primi i njega, ali samo u posetu!
Autor: Miroslav Bašić Palković