Prikaz knjige „Medicina budućnosti“ Tomasa Šulca: U kadu za skrining raka kože
Ime Elizabet Holms je do pre samo nekoliko godina u izvesnim krugovima predstavljalo sinonim za svetlu budućnost medicinske tehnologije. Namera mlade Amerikanke bila je da svojom startap kompanijom Teranos pokrene revoluciju u polju analize krvi. Investitori su joj poveravali milione dolara, a velike kompanije su sa Teranosom sklapale ugovore koji su obećavali ogroman profit. A onda su počeli problemi: Teranosu nije polazilo za rukom da razvije željenu tehnologiju, a rezultati koje su prijavljivali bili su više nego sumnjivi. Sudbina Elizabet Holms danas je u rukama američkog sudstva.
Kada se pojam „startap“ pomene u istoj rečenici sa pojmovima „biotehnologija“ ili „medicinska tehnologija“, mnogima na um padaju upravo ovakvi primeri. Novinar Tomas Šulc potrudio se da u knjizi „Medicina budućnosti“ dokaže kako mnoge od ovih mladih firmi ipak zaslužuju našu pažnju. Šulc je dugogodišnji izveštač Špigla iz Sjedinjenih Država i već nekoliko godina živi u Silicijumskoj dolini, delu Kalifornije koji je postao središte revolucije u polju medicinskih istraživanja.
„Stigli smo, naime, do tačke u kojoj se sustiču otkrića i događaji iz proteklih decenija, u kojoj se stapaju nove tehnologije iz svih mogućih oblasti: iz hemije, fizike, nauke o materijalima, robotike“, piše Šulc. Ime tog fenomena je „konvergencija“.
Rezultati ove interakcije kod znatiželjnika istovremeno bude strah i fascinaciju. Zapanjujuće brzi proces sekvenciranja genoma otkrivaće slabosti u genetskom materijalu, čak i pre nego što one postanu uzročnik bolesti. Pomoću tzv. genetskih makaza biće veoma lako otkloniti greške iz DNK. Mašine polako stiču sposobnost prepoznavanja i analize različitih bolesti – praveći manje troškove i obavljajući posao daleko preciznije od lekara. Naučnici na Novom Zelandu već ugrađuju svinjske ćelije u ljudski mozak, u nadi da će jednog dana pronaći delotvornu terapiju za Parkinsonovu bolest.
Medicina budućnosti, koju opisuje Šulc, udaljavaće se od masovnog pristupa lečenju, osmišljenog kako bi delovao na što veći broj pacijenata, i ići u pravcu „personalizovane medicine, s terapijama skrojenim po meri pojedinca, a zasnovanim na analizi njegovog naslednog materijala i drugih individualnih podataka.“ Lekar će u tom svetu postati „zdravstveni trener“ i „menadžer podataka“.
Autor je imao priliku da razgovara sa mnogim pripadnicima nove generacije medicinskih revolucionara. Većina njih su, za razliku od Elizabet Holms, vrhunski stručnjaci u svojoj oblasti. Među njima je i Sebastijan Trun, profesor informatike iz Solingena, koji je bio jedan od tvoraca Guglovog samoupravljajućeg automobila i osnivač kompanije Gugl Eks, a zatim se angažovao i na projektu proizvodnje kada za kupanje koje bi korisnicima omogućavale detekciju raka kože.
Berlinski lekar Aleksander Šut osnivač je startap kompanije Denali terapeutiks, koja se bavi razvojem genskih terapija za pacijente obolele od Alchajmerove bolesti, a među čijim investitorima je i Bil Gejts.
Čitajući Šulcovu knjigu, stičemo utisak da je čovečanstvo konačno odlučilo da svoje intelektualne i finansijske resurse usmeri na eliminaciju bolesti i ljudske patnje. Poduhvat u najvećoj meri kontrolišu kalifornijske kompanije, koje su prepoznale šansu za pokretanje jedne nove, izuzetno profitabilne industrije, ali i bogati investitori poput Pitera Tila, koga motiviše želja da produži vlastiti život.
„Kada govorimo o budućnosti medicinskih istraživanja, pre govorimo o Eplu i Aj-Bi-Emu, nego o Liliju i Fajzeru“, otkrio je Šulcu Tom Insel, nekadašnji direktor američkog Nacionalnog instituta za zdravlje, koji sada radi za Gugl.
Iako je tema o kojoj Šulc piše zaista fascinantna, ne možemo da ne primetimo da se njegova knjiga ne bavi nekim od izuzetno važnih pitanja. Šta će sve ovo značiti za ekonomiju država u kojima farmaceutske kompanije igraju daleko značajniju ulogu od softverskih? Kako će se rešiti problem zaštite privatnosti pacijenata? I kakva budućnost, recimo, očekuje društvo koje će se u jednom trenutku rešiti svih genetskih nedostataka?
O odgovorima na ova pitanja će se narednih decenija voditi brojne debate. Šulcova „Medicina budućnosti“ će svakako predstavljati dobru bazu za dalju diskusiju.
Autor: Aleksander Demling
Izvor: handelsblatt.com
Prevod: Jelena Tanasković
Kada se pojam „startap“ pomene u istoj rečenici sa pojmovima „biotehnologija“ ili „medicinska tehnologija“, mnogima na um padaju upravo ovakvi primeri. Novinar Tomas Šulc potrudio se da u knjizi „Medicina budućnosti“ dokaže kako mnoge od ovih mladih firmi ipak zaslužuju našu pažnju. Šulc je dugogodišnji izveštač Špigla iz Sjedinjenih Država i već nekoliko godina živi u Silicijumskoj dolini, delu Kalifornije koji je postao središte revolucije u polju medicinskih istraživanja.
„Stigli smo, naime, do tačke u kojoj se sustiču otkrića i događaji iz proteklih decenija, u kojoj se stapaju nove tehnologije iz svih mogućih oblasti: iz hemije, fizike, nauke o materijalima, robotike“, piše Šulc. Ime tog fenomena je „konvergencija“.
Rezultati ove interakcije kod znatiželjnika istovremeno bude strah i fascinaciju. Zapanjujuće brzi proces sekvenciranja genoma otkrivaće slabosti u genetskom materijalu, čak i pre nego što one postanu uzročnik bolesti. Pomoću tzv. genetskih makaza biće veoma lako otkloniti greške iz DNK. Mašine polako stiču sposobnost prepoznavanja i analize različitih bolesti – praveći manje troškove i obavljajući posao daleko preciznije od lekara. Naučnici na Novom Zelandu već ugrađuju svinjske ćelije u ljudski mozak, u nadi da će jednog dana pronaći delotvornu terapiju za Parkinsonovu bolest.
Medicina budućnosti, koju opisuje Šulc, udaljavaće se od masovnog pristupa lečenju, osmišljenog kako bi delovao na što veći broj pacijenata, i ići u pravcu „personalizovane medicine, s terapijama skrojenim po meri pojedinca, a zasnovanim na analizi njegovog naslednog materijala i drugih individualnih podataka.“ Lekar će u tom svetu postati „zdravstveni trener“ i „menadžer podataka“.
Autor je imao priliku da razgovara sa mnogim pripadnicima nove generacije medicinskih revolucionara. Većina njih su, za razliku od Elizabet Holms, vrhunski stručnjaci u svojoj oblasti. Među njima je i Sebastijan Trun, profesor informatike iz Solingena, koji je bio jedan od tvoraca Guglovog samoupravljajućeg automobila i osnivač kompanije Gugl Eks, a zatim se angažovao i na projektu proizvodnje kada za kupanje koje bi korisnicima omogućavale detekciju raka kože.
Berlinski lekar Aleksander Šut osnivač je startap kompanije Denali terapeutiks, koja se bavi razvojem genskih terapija za pacijente obolele od Alchajmerove bolesti, a među čijim investitorima je i Bil Gejts.
Čitajući Šulcovu knjigu, stičemo utisak da je čovečanstvo konačno odlučilo da svoje intelektualne i finansijske resurse usmeri na eliminaciju bolesti i ljudske patnje. Poduhvat u najvećoj meri kontrolišu kalifornijske kompanije, koje su prepoznale šansu za pokretanje jedne nove, izuzetno profitabilne industrije, ali i bogati investitori poput Pitera Tila, koga motiviše želja da produži vlastiti život.
„Kada govorimo o budućnosti medicinskih istraživanja, pre govorimo o Eplu i Aj-Bi-Emu, nego o Liliju i Fajzeru“, otkrio je Šulcu Tom Insel, nekadašnji direktor američkog Nacionalnog instituta za zdravlje, koji sada radi za Gugl.
Iako je tema o kojoj Šulc piše zaista fascinantna, ne možemo da ne primetimo da se njegova knjiga ne bavi nekim od izuzetno važnih pitanja. Šta će sve ovo značiti za ekonomiju država u kojima farmaceutske kompanije igraju daleko značajniju ulogu od softverskih? Kako će se rešiti problem zaštite privatnosti pacijenata? I kakva budućnost, recimo, očekuje društvo koje će se u jednom trenutku rešiti svih genetskih nedostataka?
O odgovorima na ova pitanja će se narednih decenija voditi brojne debate. Šulcova „Medicina budućnosti“ će svakako predstavljati dobru bazu za dalju diskusiju.
Autor: Aleksander Demling
Izvor: handelsblatt.com
Prevod: Jelena Tanasković
