Beogradska Laguna nedavno je objavila knjigu istoričara
Sajmona Sibaga Montefjorea „
Katarina Velika i Potemkin“.
Montefjore je odličan pisac. Njegove knjige (ovo mu je prva, a kada je izašla, Mik Džeger ju je zdušno promovisao, otvorivši tako ovom romanopiscu, istoričaru, TV autoru brojna vrata, što je Montefjore fantastično iskoristio). Njegove knjige nisu suvoparna istorija, već zabavne, pitke biografije impozantnih ličnosti i turbulentnih vremena.
Kada je reč o carici Katarini i Potemkinu, teško će se naći veće, fascinantnije partnerstvo dve neverovatne, talentovane ličnosti. Potemkin je na Zapadu predstavljen kao „princ tame“, manipulator, seksualno nezasit miljenik ruske carice, surovi državnik. Sličan stav ima i većina publike kod nas, što je posledica decenija, vekova sistematskog uništavanja (kako u Rusiji tako i šire – što iz ljubomore, što iz ideoloških razloga) reputacije jednog od najvećih ruskih i svetskih diplomata i, u neku ruku, vladara.
Princ Potemkin je dve decenije bio ljubavnik, partner, srodna duša, vojni strateg i komandant, graditelj carstva, flote, diplomata, lekar, savetnik, kolekcionar umetnosti, pa čak i „makro“ velikoj Katarini.
Montefjore je vrlo brižljivo i metodično istražio arhivsku građu, pisma koja su Katarina i Potemkin razmenjivali (koja idu od vrlo seksi, eksplicitnih poruka do rasprava o politici na dvadesetak strana), izvore, biografije prethodnika i oslikao portret fascinantnog čoveka.
Pošto je Katarina s pravom bila nazivana „Velika“, povremeno potiskuje Potemkina na stranicama ove knjige, ali se Montefjore uvek vraća polaznoj osnovi – priči o partnerstvu u svakom pogledu dve fascinantne osobe sličnih ambicija i strasti. Ove „srodne duše“ izvanredne seksualne hemije bile su toliko različite da su se savršeno dopunjavale. Dok je carica bila pedantna, organizovana, oprezna, promišljena i bez preteranog smisla za humor, princ (a možda i car, budući da Montefjore ovde piše o tajnom braku) bio je duhovit, neustrašiv, ekscentričan, veći od života, neverovatno britkog (političkog) uma i vizionar.
Čak i da ne volite istorijske knjige, Montefjoreova priča o moći i ljubavi ostaviće vas bez daha. Divna, sočno debela knjiga, koja se čita lako, verovali ili ne – brzo, i sa guštom. Uživaćete!
Autor: Ksenija Prodanović
Izvor: Nedeljnik