Laguna - Bukmarker - Prikaz knjige Gradimira Stojkovića, „Peta devojčica, Marja“ - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Prikaz knjige Gradimira Stojkovića, „Peta devojčica, Marja“

Redakcija Lagune pozvala je mlade čitaoce da čitaju i pišu o knjigama u izdanju Male Lagune. Jovana, učenica četvrtog razreda iz Niša, odgovorila je na izazov Lagune i napisala prikaz o knjizi Gradimira Stojkovića.

„Peta devojčica, Marja“ je roman namenjen devojčicama i dečacima. Sam naslov je interesantan i nameće pitanje zašto i kako peta devojčica?

Pisac nas na zanimljiv način vodi kroz srećne i tužne trenutke koje preživljavaju junaci ove knjige. Aleksandar, zvani Oleko i Marja, devojčica ruskog porekla, učenici su četvrtog razreda i žive u Beogradu. Sedeli su u istoj klupi i od trenutka kada je stigla u njihov razred, postali su nerazdvojni. Ona je u stvari bila peta devojčica u odeljenju, pa otuda i naslov romana. Njihovo drugarstvo je vremenom preraslo u pravu ljubav, a da oni toga nisu ni bili svesni. Odeljenje IV/3 je bilo veoma prepoznatljivo. Oleko je bio vešt u smišljanju jezikolomki, kao i u glumi, dok je Uroš važio za najpametnijeg, a Čiba je zbog stalnih svađa i tuča bio premešten u drugu školu. Imali su učiteljicu Dušanku koju su obožavali, kao i ona njih. Kroz igru su dolazili do znanja i nikada im nije bilo dosadno.

Ljubavna priča naših glavnih junaka, Oleka i Marje, biće prekinuta zbog njene bolesti i odlaska u daleku Rusiju. Posle mnogo godina njihovi putevi će se ponovo ukrstiti. Tada će biti već odrasli ljudi koji imaju svoje porodice i decu čija su imena bila uspomene na njihovu veliku ljubav.

Posebno me je privukao ovaj roman jer sam i ja đak četvrtog razreda i imam učiteljicu koju ne bih menjala. Borila bih se za nju, baš kao što su se borili junaci ove knjige. Dirnulo me je to što su oni, iako deca, često bili hrabriji od odraslih i pomagali ljudima u nevolji. Umeli su i da slažu kad zatreba, ali samo da bi izbegli kaznu. Rastužila me je Olekova izjava posle razgovora sa Marjinim dekom: „Šteta što nisam imao takvog dedu. U stvari, nisam imao nikakvog dedu!“ I ja, nažalost, nemam nikakvog deku.

Raduje me što sam iz ovog romana i naučila nešto novo. Nisam znala da se za onog ko živi u Malom Mokrom Lugu kaže Malomokrolužanin, niti da postoji mesto Ba. A naučila sam i jednu novu izreku od Marjinog dede: „Sačekajte da prođe malo vremena, da se duhovi smire!“ Ne treba da žurimo kada donosimo neku odluku, već da dobro razmislimo pre toga.

Ako želite da saznate šta je drugarstvo, kako izgleda biti zaljubljen, koliko bole rastanci, pročitajte ovu knjigu! Uspomene iz đačkog života su neprocenjive!

Autor: Jovana, 10 godina


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
nova izdanja knjiga domaćih autora laguna knjige Nova izdanja knjiga domaćih autora
20.12.2024.
Knjige Jelene Bačić Alimpić uvek su aktuelne i u vrhu čitanosti. U knjižarama će se uskoro naći 34. izdanje njenog romana „Pismo gospođe Vilme“, 26. izdanje „Poslednjeg proleća u Parizu“, dok će uskor...
više
robert hodel o bori stankoviću švajcarac o vranjancu laguna knjige Robert Hodel o Bori Stankoviću: Švajcarac o Vranjancu
20.12.2024.
Robert Hodel, rođeni Švajcarac, autor zapažene knjige o Bori Stankoviću „Ranjav i željan“, imao je drugu beogradsku promociju knjige, na kojoj je lično učestvovao. To je bio povod za pregršt pitanja. ...
više
đorđe bajić predstavio jedno đubre manje na novoj s laguna knjige Đorđe Bajić predstavio „Jedno đubre manje“ na Novoj S
20.12.2024.
Gost emisije „Pokreni se“ na televiziji Nova S bio je Lagunin autor Đorđe Bajić, koji je predstavio svoj novi roman „Jedno đubre manje“. Sa Bajićem je razgovarao Marko Novičić, novinar i urednik jutar...
više
prikaz knjige vizantijski svet blistavi sjaj hiljadugodišnjeg carstva laguna knjige Prikaz knjige „Vizantijski svet“: Blistavi sjaj hiljadugodišnjeg carstva
20.12.2024.
Ako ne računamo Kinesko carstvo u dalekoj Aziji, moćna Vizantija bila je verovatno najdugovečnija država staroga veka, opstavši u raznim oblicima na samom vrhu Balkanskog poluostrva preko hiljadu godi...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.