Hajde da pričamo o sreći. Ne samo o osećanju sreće kada čitam Marka Levija, već generalno. Šta znači ljudima, šta nam je ona uopšte? I kako naš pojam sreće često definiše ono što nas čini nesrećnim u životu?
U intervjuu nakon izlaska ove knjige pre nekoliko godina, Levi je rekao „oni koji ne veruju u nemoguće, ne bi trebalo da obeshrabruju one koji veruju“.
Agata veruje u nemoguće. Veruje da može da pobegne iz zatvora. I uspeva.
Nakon trideset godina iza rešetaka, i sa još samo pet preostalih, odlučila je da više ne može da ostane ni jedan dan. Iako je kraj presude skoro na vidiku, rizikuje sve zbog šanse za slobodom. Sloboda u begu od zakona, ali sloboda van ćelije i zidova koji su je okruživali trideset godina.
Nakon male pomoći starog prijatelja, prepuštena je sama sebi. Napušta kola i pronalazi druga sa vozačem. Kada se Mili vrati do svog auta na benzinskoj pumpi, imaće saputnicu, koja ništa ne govori o sebi ili odakle je, ali ima pištolj i tera je da vozi. Na zapad.
I tako se voze, tridesetogodišnja Mili kojoj nedostaje posao na univerzitetu, njen najbolji prijatelj Džo, dečko Frenk i Agata, koja je sklonila svoj pištolj i navodi ih na zapad sporednim putevima. Želi da ode u San Francisko kod prijatelja, ali autoput i avion nisu opcija. Tokom narednih nekoliko dana, putujući sve dublje u unutrašnjost, kidnapovanje deluje sve manje kao zločin, a žene deluju kao da su na putovanju, zaustavljajući se usput da posete Agatine stare prijatelje i posećujući zanimljive atrakcije Sjedinjenih Američkih Država.
Nakon nekoliko dana, Mili i Agata počinju da se upoznaju. Dve žene ne mogu biti različitije. Agata, koja se borila protiv nejednakosti i koja je živela u hipi zajednicama i Mili, sa svojim isplaniranim i dosadnim životom, ipak imaju nekih zajedničkih crta. I možda nije bila potpuna slučajnost kada je Agata odabrala Mili i njen oldsmoubil tog sudbonosnog dana kada je pobegla?
Stil Marka Levija je neverovatan. Nema drugih reči za to. Na francuskom, engleskom, opisuje likove na vrlo živopisan način – ovde konkretno, Agatin apetit za životom – bez opisa izgleda. Njegovo ubeđenje je da svaki čitalac treba sam da ih domašta. Za Levija, Agata je neko koga bi voleo da ima za prijatelja, a upoznajući je kroz knjigu i većina nas bi najverovatnije poželela isto.
Izvor: anythinggoeslifestyle.co.uk
Prevod: Miloš Vulikić