Kao što bi se moglo i očekivati, glavninu knjige „Bleferski vodič: društvene mreže“ poznata, uticajna i nagrađivana engleska novinarka i blogerka Suzi Bonifejs napisala je na konvencionalan način. U takvom segmentu štiva, ona navodi istorijat interneta i sopstvene teme, egzaktne podatke vezane za nju i listu društvenih mreža, prilažući prigodan pojmovnik. Manje su konvencionalni autorkini namerno pogrešni citati klasika ili izvrtanje poslovica, kao i njeni vrlo osvežavajući pokušaji da naslovno pitanje ilustruje nekim događajem iz oflajn-života, ali i istorije, čak i praistorije čovečanstva. (Na primer: „Mim je u osnovi ideja koja se prenosi od osobe do osobe kao virus. Blefer sklon pompeznosti mogao bi reći kako je prvobitni mim bila religija, ili vatra, ili lupanje kamenom o kamen.“) Stiče se utisak da Suzi Bonifejs na taj način nastoji da ukaže kako, koliko god drugačije izgledale, društvene mreže zapravo računaju sa pokretanjem arhetipova u njihovom drugačijem ruhu, te da implicira kako je možda baš u tome tajna njihove rasprostranjenosti i sve veće pošumljenosti korisnicima. Ovakve paralele prelaze u razvijena poređenja u kojima umreženi računari praktično završavaju u pećinama i plemenima.
Jednu od srodnih mada konvencionalnijih niti-vodilja kroz štivo – i očekivanijih, s obzirom na autoričina novinarska iskustva – čini njena vrlo potkrepljena teorija da su „Fejsbuk“, „Tviter“, „Instagram“... zauvek izmenili prirodu vesti. Koliki može da bude politički značaj društvenih mreža – njihovim pravovremenim širenjem novosti – čitalac možda najpotpunije opaža u odeljku knjige o njihovom uticaju na Arapsko proleće. S obzirom na to da Bonifejs kroz spisak saveta „kako postati aždaja za društvene mreže“ sačinjava duhovitu analizu takvih likova te da prilaže neformalnu podelu korisnika po njihovom uticaju odnosno psihološkom profilu, ova se knjiga na malom broju strana neretko uzdiže od „žanra“ bleferskog vodiča do svojevrsne sociokulturne ministudije.
Iako insajderka i uspešna blogerka, Bonifejs je sve vreme nepristrasna i svesna i dobrih i loših strana društvenih mreža. Stoga se ona obraća čitaocu ne samo sa namerom da ga za kratko vreme učini upućenim u temu, nego i s praktičnim savetima kako da izbegne zamke poput ugrožavanja privatnosti ili izloženosti „trolovima“, i iskušenje olakog ulaganja novca za nešto što se na kraju ne bi ispostavilo opipljivo, mada ona navodi i oprečne, primere zgrtanja „sajberkinte“. S obzirom pak na izrazitu proizvoljnost i populističnost, izvesnu površnost i nesagledivu brzinu društvenih mreža, porast broja razvoda uzrokovan „Fejsbukom“ ili samoubistva motivisana prisustvom na ovoj i drugim platformama, knjigom provejava neizgovorena bojazan da bi posredstvom njihovog daljeg razvoja, kako to čovečanstvo često ume da odabere, nuspojave mogle da prevagnu u odnosu na vrline. Pa ako već i sama Suzi Bonifejs često pravi paralele između sadašnjeg trenutka, (pra)istorije i antike, može se reći da sa svrhom prevladavanja loših strana društvenih mreža autorica sugeriše čitaocu umerenost u njihovom korišćenju, maltene aristotelovsku zlatnu sredinu.
Autor: Domagoj Petrović