Laguna - Bukmarker - Prikaz klasika Viktora Igoa „Bogorodičina crkva u Parizu“ - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Prikaz klasika Viktora Igoa „Bogorodičina crkva u Parizu“

Nedavno sam prvi put pročitao roman Viktora Igoa „Bogorodičina crkva u Parizu“. Knjiga me je oduševila i dirnula. Iako joj nedostaje dubina i ljudskost koje možemo prepoznati u romanu „Jadnici“, sama po sebi poseduje monumentalnost strukture i božansku saosećajnost. Ali ono najbolje u njoj jesu ljubavna priča i veličanstven opis grada, kakav se jedino može uporediti sa Džojsovim prikazom Dablina u „Uliksu.“

Ovo je priča o grandioznoj katedrali koja dominira gradom, sa kojom ga većina ljudi poistovećuje, i u njoj se odigrava dobar deo radnje romana, kao i najznačajniji dogođaji. Ona je takođe genius loci Pariza, sa dušom materinskih karakteristika koja pruža utočište i podrušku najnesrećnijoj deci (od kojih je većina bukvalno siročad: Grengoar, Kvazimodo, Esmeralda, Frolo), ali i utehu zbog teških i često tragičnih sudbina, bilo da su ružni ili prelepi, plemeniti ili podmukli.

Igoov roman se godinama nalazio na mojoj listi „obavezne obimne literature“, a ono što je konačno prevagnulo da se popne na vrh bila je moja sve veća opsednutost književnim delima u kojima centralnu figuru ima neki grad. U detinjstvu, omiljena priča iz „Hiljadu i jedne noći“ bila mi je ona u kojoj se radnja odigrava u Bagdadu, a od rane adolescencije sam uživao u pričama o Šerloku Holmsu i njegovim avanturama u Londonu, o D'Artanjanovom Parizu i Njujorku Niroa Vulfa. Potom sam počeo da uživam i u fantastičnijim gradovima, poput Stivensonovog i Makenovog Londona i Lajberovog Lankmara.

Čvrsto verujem da je objavljivanje romana „Bogorodičina crkva u Parizu“ 1831. godine, prelomna tačka za romane čiji su glavni junaci, zapravo, gradovi. Igo se oprobao u nežnom gotičkom stilu koji je već polako počeo da se gasi, usadio ga je u srž grada (tačnije u gotičku katedralu koja se nalazi u središtu velikog grada, gde je bilo očito da će procvati), zalivao sa izvora arapskih čudotvornih izvora (nezgodan zvonar, lopovska družina, prelepa plesačica) i negovao njegov rast istorijskom metodom Ser Voltera Skota. I tako je nastala urbana ljubavna priča.

To je, naravno, bio samo začetak. Još deset godina industrijalizacije i porasta broja stanovništva biće potrebno da bi evropski veliki gradovi zaličili na drevni Bagdad. Dikens će lopovsku bandu učiniti jednom od glavnih motiva zlokobnog Londona u romanu „Oliver Tvist“, dok će Ežen Si istražiti gradske poroke u svom delu „Tajne grada Pariza“ (1841), a uskoro će ih mnogi slediti – na komercijalan, ako ne na umetnički način.

Već nešto kasnije će na scenu stupiti novi detektivi gotičkih gradova (Poov Dupen, Gaboriov Lekok, Konan Dojlov Holms), a nedugo zatim će se ponovo pojaviti fantastične priče o čudima (Stivensonova „Nova hiljadu i jedna noć“, Makenova The Three Imposters), u potpunosti pripremajući gradsku scenografiju za književnike 20. veka, gde će izgraditi sopstvene romantične gradove koji se nalaze u svetu fantazije i otkrića.

Ono što nam Igo poručuje, jeste da, iako su kosti Kvazimoda i Esmeralde odavno postale prah, predivni grad koji vrvi od zločina i snova nastavlja da živi.

Izvor: Goodreads
Prevod: Aleksandra Branković


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
kad kažemo za neku knjigu da je dobra  laguna knjige Kad kažemo za neku knjigu da je dobra?
18.01.2021.
Ideja da knjiga može biti dobra ili loša u sekundi može da razbesni ljubitelje čitanja. Po njihovim rečima, svaka knjiga je dobra iz razloga jer je knjiga, bez obzira na njenu književnu vrednost. ...
više
juval noa harari o kovidu 19 najveća opasnost nije sam virus  laguna knjige Juval Noa Harari o kovidu 19: „Najveća opasnost nije sam virus“
18.01.2021.
Kriza može da bude preloman trenutak u razvoju društva. Kojim putem ćemo krenuti? Profesor Juval Noa Harari, čija je kompanija donarala milion dolara Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, objašnjava kak...
više
dejan stojiljković istorija se ne uči iz serija laguna knjige Dejan Stojiljković: Istorija se ne uči iz serija
18.01.2021.
Dejan Stojiljković je pisac srednje generacije čije su sve knjige bestseleri. Od prvog romana, „Konstantinovo raskršće“, kupio je čitaoce jedinstvenim pričama, čudesnim likovima i sjajnim dijalozima. ...
više
13 božićnih momaka sa islanda laguna knjige 13 božićnih momaka sa Islanda
18.01.2021.
Kad malo razmislite, većina modernih božićnih verovanja je prilično čudna. Uzmite na primer dobro poznatu priču o Deda Mrazu: on je krupan, debeo, magičan čovek koji leti kroz nebo u sankama koje vuku...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.