Laguna - Bukmarker - Prikaz bestseler romana „Crveni adresar“ Sofije Lundberj - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Prikaz bestseler romana „Crveni adresar“ Sofije Lundberj

Debitantska knjiga jedne švedske spisateljice postala je svetski bestseler – reč je o „Crvenom adresaru“ Sofije Lundberj, romanu koji je polako sticao popularnost širenjem čitalačkih preporuka.

„Crveni adresar“ je objavljen u Švedskoj 2017. godine, već je stigao da osvoji čitaoce u 32 zemlje, a kod nas ga je objavila Laguna koja pomno prati šta se u svetu najradije čita.

U Švedskoj su književni kritičari ukazali da „Crveni adresar“ podseća na dva književna hita Fredrika Bakmana, „Čovek po imenu Uve“ i  „Moja baka vam se izvinjava“, koji su i kod nas bili u vrhu najčitanijih naslova, i da pripada žanru porodičnog romana. Bakman i sada Lundberj (1974) pokazali su da skandinavski pisci nisu „u modi“ samo zbog sjajnih krimića, već da se formira grupa pisaca koji su ovladali žanrom porodičnog romana, kažu kritičari.

Lundberj i Bakman pišu knjige koje se rado čitaju, lepo su komponovane, greju srce jer se u njima prepliću šarm, toplina, iskrenost, duh, smisao za fini humor, čovekoljublje. Oni se ne ustručavaju da govore i o čovekovim bolnim iskustvima. Svaki sjajan splet erosa i tanatosa daje uverljivost priči, kako su govorili još stari Grci.

I sam Bakman je pozdravio neverovatan uspeh svoje koleginice i odao joj je priznanje, rekavši da je njen prvi roman „pisan s ljubavlju, pripovedan s radošću i čita se s uživanjem".

Lundberj je za glavnu junakinju „Crvenog adresara“ odabrala devedesetšestogodišnju Doris Alm, koja beleži svoja sećanja jer su joj ona najveća dragocenost koju ima i želi da ih ostavi, kao neku vrstu testamenta, svojoj jedinoj rođaci, Dženi, unuci davno preminule sestre.

Doris živi sama u Štokholmu i, osim profesionalnih negovateljica, niko je više ne posećuje, iako je u tom gradu i rođena. Najvažniji događaj za nju su razgovori sa Dženi, koja živi sa mužem i troje dece u Americi i jednom sedmično stupaju u vezu putem kompjutera i programa skajp.

Za svoj deseti rođendan Doris je dobila adresar sa crvenim koricama od oca koji joj je kazao da u njega upisuje imena ljudi koje upoznaje. Taj adresar joj sada u samoći služi kao podsetnik na ljude i događaje iz njenog dugog i zanimljivog života. Dok lista njegove stranice i gleda imena dobija želju da nešto napiše o onom delu svog života u kome je važnu ulogu imala osoba čijeg se imena podsetila iz adresara. Od časa kada je u Parizu upoznala mladog američkog studenta arhitekture Alana Smita i zaljubila se u njega, on se provlači kao „crvena nit“ kroz roman, ali iz ispovesti glavne junakinje saznajemo da nikada nisu živeli zajedno i da su tek pri kraju života dočekali da se barem vide putem skajpa.

Roman nam predstavlja glavnu junakinju kao mudru ženu koja ume da pripoveda neodoljive priče. Priče govore o ljubavi, porodici i o tome kako treba živeti bez kajanja. Uspomene treba da prenosimo budućim generacijama jer su one najdragocenije što nam svima na kraju života ostaje, poruka je Sofije Lundberj koja roman završava pitanjem upućenim čitaocima: jeste li voleli dovoljno?

Početkom ove godine, autorka je objavila drugu knjigu „Znak pitanja je pola srca“, kojoj je „Crveni adresar“ otvorio sva vrata ka vrhu bestseler lista.

Autor: Vera Kondev
Izvor: Nedeljnik


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
prikaz romana stakleno zvono iz 1971 godine čekajući da glas izda laguna knjige Prikaz romana „Stakleno zvono“ iz 1971. godine: Čekajući da glas izda
17.01.2022.
Zvanični razlozi zbog kojih je trebalo da prođe osam godina da bi „Stakleno zvono“ iz Engleske (tamo je objavljeno 1963. godine) došlo u Ameriku, nisu sami po sebi ubedljivi. Pseudonim Viktorija Lukas...
više
kopicl i nezirović u najužem izboru za nina laguna knjige Kopicl i Nezirović u najužem izboru za Nina
17.01.2022.
U finalu izbora za Ninovu nagrada našlo se šest romana među njima i dva romana u izdanju Lagune, „Španska čizma“ Vladimira Kopicla i „Ono o čemu se ne može govoriti“ Elvedina Nezirovića. Junak ...
više
dejan aleksić teško je ponekad svariti našu stvarnost laguna knjige Dejan Aleksić: Teško je ponekad svariti našu stvarnost
17.01.2022.
Dugo se roman „Petlja“, kako kaže Dejan Aleksić, pripremao u njemu, a vreme da ga napiše bio je prošlogodišnji „lokdaun“, jer pisati kompletnu romanesknu strukturu znači vladati sobom, biti samodiscip...
više
o romanu levoruka žena knjiga za tužne dane prikaz iz 1976 godine laguna knjige O romanu „Levoruka žena“: Knjiga za tužne dane – prikaz iz 1976. godine
17.01.2022.
Roman „Levoruka žena“ mi se u početku nije nimalo dopao. Na osnovu onoga što sam o njemu prethodno pročitala, moglo se zaključiti da je Peter Handke, taj poznati buntovnik, konačno odlučio da se pozab...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.