Preteča Borhesovog koncepta biblioteke

Fernando Kolumbo rođen 1488. godine, bio je sin moreplovca Kristofora Kolumba i njegove ljubavnice Beatriz Enrikez de Aranja. Iako je bio vanbračno dete, otac ga je priznao. Kao i njegov otac, Fernando je imao velike planove.

Dok je Kristofor Kolumbo plovio okeanima i tražio Novi svet, njegov sin je želeo da pročita što više knjiga. Želeo je da napravi „univerzalnu biblioteku, u kojoj bi se nalazile sve knjige, na svim jezicima i o svim temama, bilo da su verske tematike ili ne“, kako piše u Gardijanu.

Toliko je želeo da realizuje ovu ideju da je unajmio učene ljude čiji je zadatak bio da prelistaju sve knjige koje je Fernando posedovao i da za njih napišu sažeti tekst, koji će biti uključen u nesvakidašnji rukopis u šesnaest tomova, sa referencama na druge naslove u biblioteci.

Lično je čitao i prepravljao svaki taj tekst pre nego što bi ih uključio u rukopis.

Rukopis se zvao „Knjiga epitoma“ i predstavljao je pretraživač srednjeg veka, zbog velikog broja referenci. U njemu su detaljno bili složeni i klasifikovani naslovi knjiga koje je Fernando sakupljao.

Vekovima se smatralo da je „Knjiga epitoma“ izgubljena, ali se nedavno saznalo da je knjiga deo Arnemagnan kolekcije na Univerzitetu u Kopenhagenu. Opisi knjiga se nalaze na preko 2.000 strana i veliki broj se odnosi na knjige koje su u potpunosti izgubljene. Kraće knjige bile su opisane na jednoj strani, dok su knjige poput onih koje su pisali grčki filozofi bile opisane na desetinama strana.

Rukopis je bio jedan od četiri načina za snalaženje u Fernandovoj bibilioteci. Kako kažu iz Arnemagnan instituta, Fernando Kolumbo je „imao četiri knjige inventara po kojima je klasifikovao knjige iz biblitoeke – spisak autora, spisak nauka (odnosno predmeta), spisak materijala (odnosno liste tema i ključnih reči) i spisak epitoma.“ Svake od ovih knjiga „mogle su unakrsno da se referenciraju po brojevima koji su bili dodeljeni knjigama na svakoj od ovih lista.“

Fernando je neumorno upisivao nove knjige sve do svoje smrti 1539. Procenjeno je da se u knjizi nalazilo preko 15.000 tomova, ali, nažalost, samo je četvrtina ovih knjiga preživela do danas. Posle njegove smrti, biblioteka je premeštena u Seviljsku katedralu, gde je većina knjiga uništena zbog nemara i neodržavanja.

Učenjak iz Kembridža, doktor Edvard Vilson-Li, autor biografije Fernanda Kolumba, pod nazivom „The Catalogue of Shipwrecked Books“ kazao je da je „Knjiga epitoma“ prozor u svet knjiga iz 16. veka.

„Ovo je jako važno otkriće, ne samo zato što nam govori o tome šta su ljudi čitali pre pet stotina godina, već zbog toga što sadrži prepričan sadržaj knjiga koje više ne postoje“, kazao je Vilso-Li.

Kolekcija u kojoj se sada nalazi „Knjiga epitoma“ pripadala je danskom učenjaku i kolekcionaru Arniju Magnusonu, koji je živeo od 1663. do 1730.

Magnusonova želja je bila da nakon njegove smrti njegova lična biblioteka pređe u ruke Univerziteta u Kopenhagenu. Među 3.000 naslova veliki broj njih je na islandskom i ostalim nordijskim jezicima. Oko dvadesetak knjiga je na španskom, uključujući i „Knjigu epitoma“. Nepoznavanje španskog je možda bio razlog zašto niko nije ni obraćao pažnju na ovaj rukopis u poslednjih nekoliko vekova.

Prilikom posete Arnamagnan institutu 2013. godine, Gaj Lažur, vanredni profesor na Kanadskom univerzitetu u Vindzoru i istraživač lika i dela Fernanda Kolumba, prvi je istakao da je rukopis možda povezan sa Kolumbovom bibliotekom. Nakon toga, iz danskog instituta kontaktirali su druge naučnike kako bi ovo istražili i potvrdili.

Ova informacija je došla do Kolumbovog biografa Vilsona-Lija i koautorke Marije Perez Fernandez. U saradnji sa Arnamagnan institutom, Vilson-Li i Fernandezova počeli su da digitalizuju ovaj rukopis.



Zanimljivo je da je „Knjiga epitoma“ pronađena na severu Evrope i to kako je završila u rukama Arnija Magnusona. Vrlo je moguće da je knjiga bila pomešana sa gomilom drugih rukopisa i da je diplomatskim putem prebačena iz Sevilje u Kopenhagen.

U 16. veku Španija je bila najbogatija zemlja na svetu, o čemu svedoče putovanja Kristofora Kolumba. Pošto krv nije voda, i njegov sin je želeo da uradi nešto što je bilo neviđeno u to vreme. Hteo je da napravi univerzalnu biblioteku koja bi funkcionisala poput „mozga“ moćne španske imperije.

Fernando se ugledao na svog oca moreplovca, koji je verovao da će jednoga dana Španija vladati čitavim svetom.

Fernando je često putovao, a ponekad bi plovio i sa svojim ocem. Takođe je odobrio pisanje jedne od prvih Kolumbovih biografija. Kako prenosi Gardijan, između 1509. i njegove smrti 1539, Fernando je putovao po Evropi. Samo 1530. posetio je Rim, Bolonju, Modenu, Parmu, Torino, Milano, Veneciju, Padovu, Inzbruk, Augzburg, Konstanc, Bazel, Friburg, Keln, Mastriht, Antverpen, Pariz, Poatje i Burgos.

Razlog njegovih putovanja bilo je sakupljanje knjiga i bilo kog pisanog materijala, kao što su posteri u tavernama i novinski leci. U to vreme, njegova biblioteka nosila je naziv „Biblioteka Fernandina“ i bila je tri puta veća od svih ličnih biblioteka tog doba.

Fernando Kolumbo imao je neke zanimljive čitalačke navike. Na svakoj knjizi bi zabeležio gde ju je kupio, koliko je koštala i u kojoj valuti ju je platio. Takođe je zapisivao na kojim mestima je čitao knjige i beležio je komentare na stranicama. Takođe je imao poseban način na koji slaže knjige, tako da nije ni čudo što je osmislio „Knjigu epitoma“.

Biblioteka Fernandina, najveća privatna biblioteka u to vreme u Evropi, danas se zove Biblioteka Kolombina. Kolekcija se smanjila na nešto manje od 4.000 naslova. Iako su se knjige čuvale u Seviljskoj katedrali, neki naslovi su ukradeni, dok su drugi uništeni u poplavama.

Iako je dosta knjiga izgubljeno, ostaci biblioteke pričaju nam priču o čoveku koji je bio odlučan da sakupi sve knjige koje su u to vreme postojale i ako ih ne bi pročitao, makar bi znao o čemu se u njima radi. Nesvesno, Fernando Kolumbo je dao novu definiciju znanju i saznanju.

Autor: Stefan Endruz
Izvor: thevintagenews.com
Prevod: Lidija Janjić