Predstavljen roman „Sloboda govora“ Vladana Matijevića – „Umetnici su uvek zarobljenici vremena u kome žive“

Književno veče pisca Vladana Matijevića održano je u sredu 28. oktobra u Novoj galeriji vizuelnih umetnosti u Beogradu, na završnoj večeri manifestacije „Šta gledaš“.



Predstavljen je novi roman poznatog književnika „Sloboda govora“, a moderator je bio novinar Nebojša Grujičić.

U zanimljivom razgovoru između autora, moderatora i publike Matijević je govorio o slici stvarnosti koju kreiraju mediji i fenomenu ovog veka u kome se događaji prilagođavaju nekim vestima.

Na pitanje kako umetnost odgovara na takvu sliku stvarnosti Matijević je rekao da su umetnici uvek zarobljenici vremena u kome žive: „Predstavljaju ga na svoj način, u svojoj formi i stilu koji može biti realističan, fantastičan, apstraktan, apsurdan, komičan ili dramatičan, ali umetnik u svom delu uvek govori o odnosu sveta i čoveka i ljudskoj hrabrosti da bude slobodan, ili o strahu i kukavičluku, odnosno neslobodi.“

Roman „Sloboda govora“, koji je Laguna objavila polovinom godine, priča je o misterioznom nestanku novinara Čomskog i njegovom prijateljstvu od studentskih dana sa kolegom Vladimirom F. čita se kao najuzbudljiviji triler. Ali iza tog zapleta krije se opora slika erozije svih vrednosti, izdaje, pogubnih podela i sudbine novinara i srpskog društva uopšte u tri poslednje neslavne decenije.

Nebojša Grujičić je ocenio da Matijević u romanu piše između ostalog i o košmaru istorije u kome su njegovi junaci „zaglavljeni“ i o Kafkinom veku koji ne prolazi.

Matijević je pored romana „Sloboda govora“ predstavio i knjige iz edicije „Ravnoteža“, koju objavljuje Umetnička galerija „Nadežda Petrović“ u Čačku, a koju on uređuje.

Vladan Matijević, koji u Laguni objavljuje od 2016. godine, do sada je objavio 13 knjiga poezije, romana, eseja, drama i priča. Dobitnik je brojnih nagrada, među kojima su: Ninova, Andrićeva, nagrade „Meša Selimović“, „Bora Stanković“, „Isidora Sekulić“, „Stevan Sremac“ i druge. Dela su mu prevedena na nemački, španski, francuski, bugarski, italijanski i makedonski jezik.